Наравно да се подразумева да убијање ненаоружаних заробљеника представља ратни злочин, без обзира на број погубљених, и да они који су за то одговорни заслужују казну.

Да власт стријепи од оваквог, по њих трауматичног, развоја ситуације, више него јасно говори њихово напрасно и брзоплето заказивање привремених парламентарних избора за март, прије него ли криза покаже своје ескалирајуће и застрашујуће лице.

Размишљао сам тако о нашим многобројним срамотама док смо се лаганом узбрдицом пењали ка маузолеју окупаном у сунцу. Тамо, још један пораз, дочекала нас је пријатна млада девојка, потмак Србина из тих дана, али која речи српски не зна.

Ко год је пратио настанак Српске листе, морао би да зна колико су челни људи Српске народне странке уложили напора да тај програм не буде „просрпски“, него српски, што је после референдума дало некакав позитиван резултат. Не велики, не пресудан, слажем се, али значајан.

Да ли уопште чују мање образоване али искуствено богатије суграђане који црнохуморно коментаришу њихову индиферентност као: «Сваки је универзитет постојао да доведе државу, изгледа да једино овај постоји да би је угасио»!

Судећи по тексту Платформе, више је него очевидно да се о једној од духовно и национално најзначајнијих епархија СПЦ покушава наметнути став који је директно у супротности са Уставом Републике Србије и Законом о Црквама и верским заједницама.

Оснивање Српског националног савета подржала је (или бар нико није имао замерки) власт и опозиција у Србији и већина „аналитичара“ и небеске и кафанске и салонске Србије. Гле чуда, одушевљење са србијанским „националистима“ дели и режим Мила Ђукановића.

Београд ће до 24. априла у писаној форми информисати ЕУ о прекиду плаћања плата и давања било каквих финансијских средстава цивилној заштити до 1. септембра.

Хашки суд тешко да после свог најновијег подвига може да задржи часни назив суда будући да његову непристрасност оспоравају неке од најутицајнијих земаља света и истакнути интелектуалци у земљама Европске уније и САД.

Црна Гора је једина европска држава у којој до смене власти није дошло ни на једним изборима одржаним у минуле две „вишестраначке“ деценије. Прецизније, у Црној Гори никада није ни дошло до смене власти на изборима.