Како је уопште могло доћи до пропуста да се пред народом за кога се поуздано зна да је киван на владајући тријумвират због бриселске издаје, а нарочито на главног тријумвира, преузме такав ризик да се председник републике изложи, можда неадекватној реакцији, али свакако оправданом револту грађана?

Током унакрсног испитивања изашло је на видело и то да су се на војном пољопривредном добру „Брањево“, где су била извршена ова стрељања, неке масовне гробнице налазиле од раније. Запрепашћујуће је да је др Караџић пропустио да искористи налаз др Љубише Симића.

„За мене лично остаје непознаница шта је дехуманизоване цетињске масе мотивисало да усвоје србофобију као смисао живљења и да крену путем без повратка, путем који неминовно води у суноврат“, каже су својој књизи Предраг Вукић.

Гласови и звиждуци негодовања. Ја вас молим, децо што звиждите, да су тако звиждали цару Лазару кад их је позвао у бој, ви данас не би имали где да дођете овде... Али ја вама опраштам, ви не знате што чините.

Случај Сребренице није без преседана. Као што сам већ навео, аналогно "жртвовање" већ се догодило у Хрватској. У бици за Вуковар владајући неофашистички ХДЗ је одлучио да у одсудном моменту граду не пошаље неопходно појачање.

У крајњој линији, зашто да Српска на уцјењивачке пријетње распакивањем Дејтона једном не одговори: „Само изволите, немамо ништа против?“. Не само да би онда престале пријетње, него би Бошњаци и њихови западни патрони почели да бране Дејтонски споразум.

Ситуација је врло јасна, за оне који желе да је виде, а она говори да садашњи режим на све начине жели да нас убеди да успешно решавају историјско питање најјужније српске покрајине. Њихов план, који путем медија са националном фреквенцијом спроводе говори о томе да се боре за, како они кажу, север Косова и општине које су најближе Србији.

Илузија, нас који смо изнад свега жељели црногорску независност, да ћемо без чекања изграђивати озбиљну државу, друштво и институције, у значајној мјери је распршена сада након двије године од рефрендума. И даље је доминантна политичка воља, исте политичке елите, да све остане непромјењиво.

Демократско, напредно, цивилизовано, проевропско Косово које жели успешну интеграцију својих побуњених становника, посебно Срба са Севера, толико одушевљено том могућношћу, да ни за живу главу није хтело да омогући Србима позитивну дискриминацију у виду 10 резервисаних места + оно освојено на изборима без цензуса.

Српска православна црква не треба да жмури пред чињеницом да има скупу, ексклузивну Агенцију, која се бави духовним културним туризмом, а не поклоничким путовањима. Или су поклоничка путовања у нашој цркви доступна само богатима.