Збуњени српски бирачи нису имали опцију на овим изборима. Зато је дио њих гласао СНП, а дио остао код куће знајући да се на овим изборима ништа не бира. На крају, остаје питање: Да ли ће Срби у БРЦГ дочекати појаву својих истинских представника на политичкој сцени или ће као народ нестати са овог простора?

Полемика која се данас у Србији води око Јужног тока само је наставак раније поломике која се водила око куповине Нафтне индустрије Србије (НИС) од стране руског државног нафтног гиганта Газпрома. Али као што каже једна изрека, “од свих критичара највећи је, најгенијалнији и најнепогрешивији – време.”

У квалификовању генерала Недића као издајника важно место заузима и реферат који је он поднео новембра 1940. године а након чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан.

Међутим, у односу на друго важно питање везано за Сребреницу, зачеће „геноцидног плана,“ Младићево веће бира унеколико различит пут. До пресуде Младићу, стандардни наратив је био да се зачетак сребреничког геноцидног плана лоцира на састанку српског војног и политичког руководства у хотелу „Фонтана“ у Братунцу у преподневним часовима 12. јула 1995, мада Крстићево веће признаје да за то нема чврстих доказа.

Разумљиво је откуд некоме у Београду идеја за ,,Зомби шетњу''. Разне идеје се шире светом и свугде нађу неке присталице. Оно што није разумљиво је откуд некоме идеја да такву зомби параду повеже са српском традицијом и фолклором. Не знам какав је нови српски краткометражни филм фантастике, али се надам да се не ослања на зомбије.

Почетком маја 1945, Југословенска народна армија стигла је до Загреба, али су највећи усташки зликовци –предвођени Поглавником- успели да побегну. Уз њих и 500 припадника католичког клера. Они никада нису одговарали за своје злочине.

Дејтонски споразум са својих 12 анекса донио је трајни мир свима у БиХ, али и установио њено уставно уређење пажљиво балансирајући односе између три конститутивна народа и два државотворна ентитета. Опстанак БиХ је могућ само на тој основи, уз рјешавање хрватског питања.

Елем, насилник из Загреба се обратио суду у Ваљеву да му додели девојчицу, да може да је одведе са собом у Загреб. Погађате, мајци Наташи ни „З“ од Загреба не треба. Пошто се „Србији жури“  ваљевски суд је убрзано донео одлуку да се дете одузме мајци, и додели манијаку из Загреба.

Очигледно је на „идеолошкој сцени“ Црне Горе дошло до смене генерација. Уместо „оногa“ што се код нас још увек зове национализам, дошли су нови „млади и лијепи“, oбразовани и заиста верзирани у „европске стандарде“. Прави идеолошки тренд-сетери.

Чланство „државе Косове“ у УНЕСКО директно је у вези са статусом српске православне баштине на КиМ, тј. да ли и Косово има право на српско културно наслеђе или искључиво Србија.