Ако већина Срба тзв. хашки суд, према резултатима свих могућих истраживања, без резерве доживљава као антисрпски и неправедан – одакле било коме идеја да би такав суд могао да донесе било какву другу пресуду осим неправедне?

Овакво Вучићево (само)приказивање - мало тамо, мало овамо - није, наравно, никаква новост, али још једном упечатљиво говори о његовом "конзистентном" политичком деловању. Додуше, са српским политичарима у Српској му се то може, јер се ни већина "доајена" српске политичке сцене у Српској до сада није много другачије понашала. 

Било је и пре а има и другде неправа, аморалности и зле политике. Сами смо одузимали људска права грађанима да бих их касније рехабилитовали (Апис, Слободан Јовановић, Борислав Пекић итд). И други су то чинили а раде и данас (разни политички, расни, верски логори, затвори, гулази, кампови, резервати, Гвантанамо...).

Србија је обавезна да у директној међудржавној српско-црногорској комуникацији, али и преко међународних институција врши утицај на Црну Гору да све до евентуалне промјене нашег уставно-правног положаја инсистира на поштовању права Срба у ЦГ.

 Споменик је постављен тако да кнез закривљеним прстом показује, барем по ауторима ове умотворине, према Газиместану. Комшије то тумаче да нам Лазар показује према Приштини, поручујући где нам је главни град. Мени лино изгледа да показује на оближњу посластичарницу и ко да каже: „Е ту је најбоља боза“!.

Сва догађања, браћо и сестре, од настанка света и века, врхуне и добијају свој вечни смисао и пуноћу у овом догађају над догађајима, празнику над празницима - у Васкрсењу Христа Бога нашега.

Осамостаљењем Румуније добри односи између две државе и народа и унутар србијански односи међу етничким Србима и Власима увек су били пријатељски. Све до настанка орвеловског „говора љубави“ када одједном Савет Европе доноси декларацију по којој су Власи најдискриминисанија мањина у Европи.

Србија је због специфичног географског положаја, историјског наслеђа, политичких околности, демографског развитка и сталних миграција становништва, вишенационална и мултикултурална држава у којој живе бројне националне мањине изразито диференциране.

У уџбенику географије из времена краља Николе пише да су Црногорци по народности Срби и да су истовремено део „црногорског политичког народа“ (данашњим речником пуним туђица речено – нације) у који спадају сви становници Црне Горе не само Срби.

На крају, из зла повода, можда је зачето и нешто добро, нешто што је одавно требало да постоји а није – стални дијалог између измучене, запостављене али, показало се, ипак виталне српске академске заједнице на Косову и Метохији и представника њене државе. Надамо се, у циљу јачања а не слабљења и испоруке Универзитета, постојећим властима непостојеће државе Косово.