Уколико Закључак 7. буде испоштован, и НСРС донесе закон који рефлектује суштину Захтјева 5. то би био противуставан закон по више основа. XИ посебна сједница НСРС заправо представља директан напад који је Режим извршио на Устав земље и де фацто пријетњу суспендовања уставног поретка РС.

До сада је у Меморијалном Центру у Поточарима сахрањено 2.000 сребреничких жртава а остатак до Изетбеговићеве цифре од 8.000 до данас није пронађен иако су мање-више читава Босна и Херцеговина „прекопане“.

Духовни смисао, ипак, не зависи само од порекла имена. Косово је, првенствено, место српског сведочења верности Богу (реч мученик и значи, оригинално, „сведок истине“). Тако да је његов данашњи смисао у ствари наталожен, временом, свим оним што за нас представља ова надисторијска српска лозинка. 

У једној појединости госпођа Кандић ипак јесте у праву: „Оно што је неопходно региону је једна поштена дебата о прошлости.“ Она ту говори истину, али само у оном истом смислу у којем би то чинио и ђаво када цитира Свето писмо.

Пошто се читав преговарачки процес, заједно са парафирањем и потврђивањем Споразума одвијао мимо воље српског народа са севера Косова и Метохије на који се Споразум односи, Сабор га сматра нелегитимним и неважећим.

Кад је ријеч о "ризичном распакивању Дејтона", то се већ одавно догодило у режији Вестендорпа, Петрича, Ешдауна и др. одузимањем надлежности и наметањем закона. Циљ референдума је баш обрнуто - да се Дејтон поново спакује у свом изворном садржају, по слову, а не у духу међународног споразума.

Понекад се слика целине открива у детаљима. Баш такав детаљ је прича о Изудину Алићу. На њима је заснована структура моћи у свету, моралност Хашког трибунала, Резолуција о Сребреници, Тадићево поклоњење у Поточарима, будућност српског народа, положај Републике Српске.

Незаконите промјене уставне структуре довеле су управо до оних проблема који се споразумом спречавају.

РЕКОМ је сам себе поставио управо у положај оних органа који прикупљају обавештења за успешно вођење кривичног поступка, јер како смо рекли, у одсуству оптужнице, нема сведока нити сведочења.

У време српске револуције 1804–1815. сви су политички про­јек­ти (сем једног који је стављан на папир из политичке нужде) пола­зи­ли од тога да су Босна и Херцеговина, Далмација и Дубровник једна национална целина, заједно са Београдским пашалуком и Црном Гором.