Довољан је летимичан поглед на сајт „хрватских православаца” па да се посумња у њихове искрене намере да негују свој специфичан православни идентитет. Многи се питају да ли је то наставак акције застрашивања Срба и Српске православне цркве у Хрватској из 2008.

Вуковар није био никаква светиња већ место злочина где су убијани цивили обе националности, али се стиче утисак да једино Србија излази у сусрет захтевима Хрватске. Све је извесније да ће српско правосуђе случај препустити Хрватској.

Још када смо прихватили позитивну Студију изводљивости за придруживање Европској унији, којом није обухваћена територија Косова и Метохије, уплели смо се, свесно, у паукову мрежу и ево резултата неколико година после.

Патријархова сахрана била је кохезиони чин који је одражавао одлучност у идентификацији са оним што је извор Павлове харизме: он је симболизовао нас онакве какви се сами видимо, у облику за који мислимо, и верујемо, да је бољи део нас, с вером да нас има и да ћемо опстати.

Демократски централизам је доктрина према којој се избор владајуће елите (и програма – сиц!) догађа у демократским процедурама. Међутим, када се на тај начин изабере вођство, програм и политике, конкретне одлуке доноси изабрано руководство, без обавезе консултовања базе, која је обавезна да се безпоговорно повинује одлукама управљачке елите.

Нећу никада више писати ћирилицом и навијати за Новака Ђоковића. Нећу седети у кафани „Верона”, зато што се та кафана налази у близини Руског дома. Променићу назив предавања Београдског синдиката из „Пројекат Србија” у „Пројекат Европска унија”.

Пошто је ваљда и раније знала да је ентитетска подјела БиХ међународно верификовани евро-амерички пројекат сервиран у Дејтону, и пошто је, ево, сада открила да су „у подршку Српској били укључени сви лидери од Слобе до Бориса, Бисерко је требало да се запита гдје је онда уопште проблем сем у њеној глави.

Данас имамо већ преко двадесет генерација изашлих из школских клупа широм Србије, које су углавном велики животни губитници, јер се њихова знања не могу користити за нормалан живот у нормалној земљи. Ко су ти људи, и да ли су имали шансу да одлучују куда иде Србија?

Колико год је то било могуће, патријарх Павле живео је живот скромне једноставности. Према сваком кога би срео односио се на миран и нежан начин; било је немогуће не увидети његову веома дубоку духовност, светост личности и мудрост.