Странке владају свиме, странке су ставиле све ресурсе под своју контролу, између осталог и радна места. Од страначких војника је јако тешко доћи до било каквог радног места у државној управи, која је у Србији најбољи послодавац.

Та деоба између истока и запада траје вековима. Можда је време дошло да о том проблему приступимо на најозбиљнији начин. А како се може приступити ако нема разговора. Tај догађај и сусрет је неопходан да би почели да се решавају проблеми.

Суштинска аутономија и широка самоуправа нема никакве везе са етничком припадношћу становништва. Косово и Метохија морају да се чувају и врате у уставноправни положај Србије, јер ако тога нема не постоји српски народ.

Након што су јој отац и брат сахрањени у Поточарима, она је одлучила да мужа сахрани у Тузли, пошто се уверила у разне манипулације жртвама и њиховим породицама од стране оних који су обећавали да ће их заштитити, а не препустити судбини.

Зато је, на подстицај "Аваза", из аналогије Куманово-Зворник по линији исламског тероризма, открио да Срби профитирају на антиисламској хистерији у Европи. Испада, дакле, није проблем исламофобична Европа, па чак ни исламски терористи који су је угрозили, него РС која све то користи.

Ранији слоган Марка Натлачена “Србе на врбе”, лансиран уочи Првог свјетског рата и који је касније разрадио Павелићев министар Миле Будак, творац усташког плана за рјешавање српског питања у Хрватској, замијењен је новим слоганом: Србе на Србе.

Џозеф Бајден, као и председник Тадић, вероватно мисли да политика коју води манастир Високи Дечани представља модел неке будуће политике коју ће Србија морати да води на Косову. А то је разговор и напор да се сачува шта се сачувати може.

Шта коначно рећи о правном насиљу над приватном имовином Срба коју су Шиптари 1999. узурпирали и сербез је користе безмало деценију и по. А ради се о хиљадама стамбених и привредних објеката, десетинама хиљада хектара ораница и шума... Је ли то европски стандард или правно насиље?

(Политика, 26.4.2008)
Ми не можемо да говоримо о положају римског епископа у садашњем стању, када католици себе сматрају одвојеним од Православне цркве. Немамо ништа против да папа поново буде први међу једнакима, али тек када се врати у цркву.

Ако председник Републике има ваљане разлоге да одбије сусрет, руковање и разговор са Тачијем, онда то могу бити само важни политички, никако протоколарни разлози. Претпостављам да је иза таквог става оцена да би сусрет са Тачијем нанео штету Србији, њеним интересима.