Избор патријарха жребом између тројице кандидата спутава амбиције властодржаца на овим просторима, који су се, још од Кнеза Милоша Обреновића, увек трудили да на свој начин и из различитих потреба у мањој или већој мери утичу на избор црквеног поглавара.

Нико и не помишља да сад заврне вентил на Газиводама, па да народ на Косову буде жедан. Не, нипошто. Међутим, ако Приштина и Тирана не успоставе пуну контролу над Газиводама, доводе се у питање многи планови поменутих првобораца из 1999.

Живица Туцић: Ја бих рекао да је календар астрономско питање, а не теолошко и да су цркве у свим системима, у свим државама, користиле онај календар који је користила држава.

Отац Радомир: Минимум минимума је да сви хришћани бар Васкрс славе истог дана.

Србија може и треба да води дијалог са Приштином, али не би смела да прихвати улогу сарадника у остваривању стратегије фазног признавања једностране, илегалне независности Косова и Метохије.

Подразумева се да и жртве и починиоци на свим странама треба да буду идентификовани на најпрецизнији могући начин. Госпођа Артман је заиста у праву када каже да треба критички мотрити да не би били заведени „надуваним“ бројкама.

Знам да се у Тадићевој организацији обилазе људи у Градском одбору, којима се јуче лагало да сам прешао у СНСД и тражи од њих подршка за моје избацивање. Данас им лажу нешто друго и то раде људи који су непознати чланству, али су именовани за савјетнике на мјестима у БиХ.

Мало је оних који би да споје Јасеновац и Сребреницу, а много је оних који би да забораве и једно и друго стратиште, али се не усуђују да то јавно кажу. Није лако овде живети између две ватре, на нишану оних којима Београд смрди на вајмарски Минхен и оних који у свакоме ко мисли да је Косово изгубљено види НАТО пешадију.

Већина од њих "Меморандум САНУ" никад није видела или бар није прочитала, али су зато и неписмени муслимани, касније Бошњаци, научили да је то нешто слично "Мајн Кампфу".

АПВ је предимензионисана у односу на остатак Србије и не треба да остане ни као регион. Региони у Србији би били пожељни само ако убрзају модернизацију општина и локалних управа, смање трошкове грађана и привреде и убрзају економски развој.

Бошњаци ће се прије свега коначно морати суочити са реалношћу, да је константно пропагирање суживота са Србима и Хрватима и државном јединству, за које су често били спремни уступке унапријед пружати, бесмислено.