Implicira se da su  roditelji g. Salihovića žrtve srebreničke tragedije. Ali to ne dokazuje da je i on žrtva bilo čega, osim u smislu da je kao masa drugih žitelja srebreničkog kraja obe nacionalnosti u ratu izgubio svoje najmilije, niti ga to amnestira za  njegove postupke.

Da li je srpska rezerva intervenisala pa nije uspela, ili uopšte nije ušla u boj – ne može se utvrditi. Tek, povlačenje desnog krila prenese se na ceo front, čime je bitka izgubljena... U Kosovskom boju poginula su i oba državna poglavara: turski sultan Murat Prvi i srpski knez Lazar.

Popisati imena i prezimena svih stradalnika, uspostaviti Dan sećanja na sve žrtve stradanja i staviti zauvek tačku na tragediju srpsko-srpskih sukoba. Nismo umeli da slušamo mudre ljude i baš zbog našeg neodgovornog i nemarnog odnosa prema sopstvenoj istoriji postadosmo od stradalnika zločinci i dželati.

Mi smo, očigledno, spremni da ubijamo srpske vojnike; mi smo spremni da rizikujemo ono što se eufemistički zove "kolateralna šteta" za srpske, a takođe i kosovske, civile. Ali, nismo spremni da pošaljemo američke vojnike u bitku.

Ako već Haško tužilaštvo nije htelo ili nije moglo da optuži neke visokorangirane vojne i civilne zapovednike u komandnom lancu ratnih vlasti u Sarajevu, moglo je, dakako, to da učini Tužilaštvo BiH za ratne zločine. Tome se, naravno, Haško tužilaštvo ne bi protivilo.

Desetljećima smo bili izvrgnuti ciljanoj propagandi o Albancima kao žrtvama i Srbima kao krivcima za njihova stradanja. Protjerivanje Srba s Kosova posve je ignorirano, a oni koji su se usudili o tome progovoriti proskribirani su i osuđivani kao velikosrpski nacionalnosti.

Pored namere da se žrtvama omogući da dobiju satisfakciju za pretrpljene gubitke, gospođa Kandić je još istakla da je jedan od glavnih razloga za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM)  „da bi se osujetili pokušaji istorijskog revizionizma.“

Od glume da se trguje Kosovom jedinu neposrednu korist u ovom trenutku imaju kosovsko-srpski parapolitičari, oni koji verovatno nikada ne bi ušli u avion da nije bilo pregovora na kojima su uglavnom imali ulogu pristojno plaćene ikebane.

Haški sud nema nikakvu svrhu osim da bude politički instrument svojih zapadnih sponzora. Kao i drugi međunarodni tribunali, donoseći svoje sudove o ratovima drugih, on pruža priliku zapadnim liderima da sebe stave u poziciju moralne superiornosti u odnosu na slabije države.

Ionako se naša javnost driluje da pod „podelom Kosova“ podrazumeva da sever pripadne Srbiji, a čitava Metohija i Kosovo pride – Albaniji. Evropi bismo pokazali "kooperativnost" a zauzvrat Evropa bi nas tapšala po ramenu, dok bi nam uši rasle i rasle.