Građaninu je jasno da će, s obzirom na to da je Srbija država srpskog naroda i svih građana Srbije, njegovo dete, diplomiralo sa najvišim ocenama, možda doći u situaciju da ne dobije posao zbog nekog od moguće poluobrazovanih „ostalih građana ne-Srba“.

Čini se da je Ahtisari svoje rešenje statusa Kosova napisao i pre nego što su otpočeli pregovori u Beču. Sami pregovori bili su „pozorište“ namenjeno međunarodnoj javnosti, radi lakšeg proguravanja nametnutog rešenja, a kozmetički ustupci kosovskim Srbima treba da posluže kao šargarepa.

Postoji li igde u svetu zahtev za odvajanje od države sopstvenog naroda – ili su na tlu Srbije dozvoljeni svi eksperimenti? Svaki politički provizorijum, sledeći ovu posuvraćenu logiku, proglašava se važnijim od države. U istoj toj Evropi poredak je obrnut.

SDS može privući deo birača svojim predlogom o ispitivanju porekla imovine, ali sa takvim  zakonskim predlogom za kakvim nije posezao čak ni Vučić – ni u vreme opozicionog ni u vreme vladajućeg perioda u Srbiji – malo šta opozicija u Srpskoj može učiniti ako se ustoliči na vlasti.

Ko kaže da je „naš“ obrazovni sistem neefikasan kad i dalje većina smatra, činjenicama uprkos, da su Srbi „etnička“ nacija. Poslednja, jer su čak i savremeni Nemci napustili taj koncept. Vreme je da svoj nacionalni identitet upodobimo sopstvenoj (pre)bogatoj tradiciji.

Poziv da se predstavi predavanjem na Oksfordu svjedoči da ga je i Zapad procijenio kao političara koji će u narednim godinama predvoditi Bošnjake - muslimane sa snažnim uticajem na sunarodnike i istovjernike u regionu i pod ne manjim uticajem Istanbula. 

Država u kojoj živimo je ime, mesto, jezik i stanovništvo nasledila od ostvarenog vekovnog sna. Ali Srbija koja je najgoroj deci brižna majka, a najboljoj zla maćeha nije Srbija sv. Save. Ovo nije Srbija domaćina, već loših đaka, neradnika, prevaranata i zločinaca. Ovo nije naša Srbija!

Dok se u Beogradu priča o promeni granica, dok se s vremena na vreme začuje kako naša diplomatija trguje jugom Srbije, a Srbi sa severa se nadaju da će ostati ili postati deo Srbije, neko odrađuje tačku po tačku svoje strategije ostvarujući cilj.

Rezolucija o Srebrenici, koju je 15. januara 2009. godine usvojio parlament Evropske unije, sadrži niz nedostataka koji je čine neprihvatljivim i Narodna skupština Srbije ne bi smela da usvoji nikakav tekst sastavljen po takvom obrascu.

Poraz Tadićeve kosovske politike je strašan. Mišljenje MSP samo po sebi ne znači mnogo. Međutim, znači to što smo ga mi tražili. I znači to, što je to jedino što je naša država učinila po pitanju Kosova za prethodne dve godine.