EU niti je socijalistička Jugoslavija, niti funkcioniše po principu izdržavanja „podobne klijentele“, niti narodi u okruženju žele obnavljanje jugonostalgije u evropsko-zapadnobalkanskoj varijanti, niti ikome, sem kao „korisni izvršioci naloga“, ovakve evroutopističke kvazielite – dugoročno trebaju.

Dok se u Beogradu priča o promeni granica, dok se s vremena na vreme začuje kako naša diplomatija trguje jugom Srbije, a Srbi sa severa se nadaju da će ostati ili postati deo Srbije, neko odrađuje tačku po tačku svoje strategije ostvarujući cilj.

Franjo Tuđman u izjavama nije krio da zastupa ovako zamišljen način rešavanja srpskog pitanja – kroz radikalno etničko čišćenje Hrvatske od remetilačkih Srba, koji su na svojim opancima doneli srpsku zemlju, kako je govorio Stjepan Mesić.

Poraz Tadićeve kosovske politike je strašan. Mišljenje MSP samo po sebi ne znači mnogo. Međutim, znači to što smo ga mi tražili. I znači to, što je to jedino što je naša država učinila po pitanju Kosova za prethodne dve godine.

Kao što su u tekstu svoje Deklaracije obelodanili, namera poslanika Koraća i njegovih istomišljenika je da uvedu „mehanizme“ koji će svako istraživanje i javnu raspravu o temama koje oni budu zabranili učiniti nezakonitim.

Narodna skupština smatra da je neophodno da se putem mirnih pregovora dođe do trajnog, održivog i obostrano prihvatljivog rešenja za Kosovo i Metohiju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Osnovni medijsko-politički zadatak Druge Srbije je da pokaže: 1. da je u Srbiji vladajuća ideologija zapravo fašistička, i 2. da fašizam nije samo trenutna pojava, već da je on trajna karakteristika srpske istorije. 

Građaninu je jasno da će, s obzirom na to da je Srbija država srpskog naroda i svih građana Srbije, njegovo dete, diplomiralo sa najvišim ocenama, možda doći u situaciju da ne dobije posao zbog nekog od moguće poluobrazovanih „ostalih građana ne-Srba“.

Poslednji načelni dogovor Dodika i Lagumdžije o upućivanju zakona o podeli vojne i državne imovine u Parlamentarnu skupštinu BiH zasniva se upravo na „Banjalučkom sporazumu“, pa su, zato, i Bosićeve kritike na njihov račun utoliko neuverljivije, jer je i sam Bosić potpisnik tog sporazuma.

Postoji li igde u svetu zahtev za odvajanje od države sopstvenog naroda – ili su na tlu Srbije dozvoljeni svi eksperimenti? Svaki politički provizorijum, sledeći ovu posuvraćenu logiku, proglašava se važnijim od države. U istoj toj Evropi poredak je obrnut.