Od petog oktobra naovamo, stekao sam utisak kako najvatreniji zagovornici evropskog puta stvaraju nekakvu iluziju da je „ulazak u EU“ neka vrsta konačnog cilja, onako kao što budisti opisuju nirvanu, a mi hrišćani drugi silazak Hristov.

Magistar DŽomić mi je, naime, uz ostalo, zamerio i to što nisam odgovorio na sve njegove kritičke primedbe i primedbe drugih autora iz redova SPC. Prvo što mi je u vezi sa tom primedbom upalo u oči jeste ono: «naše kritike» i izostanak polemisanja «sa nama».

Tela su se pojavljivala u jezerima. Nismo imali podršku od strane NATO, jer su oni bili saveznici sa OVK. UNMIK nam nije davao dokumentaciju koju smo tražili.

I napolju i ovde isuviše često je izostajalo čak i elementarno ljudsko i moralno uvažavanje izvanrednog doprinosa srpskog naroda u ratnoj pobedi 1945. godine. Trivijalizovane formule dnevne politike i ideologije, ponekad zažarene do usijanja, potirale su taj doprinos i na neki način vezivale ruke Srbiji.

Osnovni cilj i dalje ostaje skidanje sa vlasti predsednika Milorada Dodika i presecanje nezavisne politike koju on vodi u Republici Srpskoj, da bi se u Banja Luci na njegovo mesto postavio  kolaboracionistički tim koji će omogućiti utapanje autonomnog srpskog entiteta u centralizovanu bosansku državu.

Kao što je nekada trebalo oslabiti Srbiju kako bi se „očuvala“ stabilnost Jugoslavije, tako se i danas „stabilnost“ tzv. zapadnog Balkana „čuva“ cepanjem srpskog etničkog prostora i slabljenjem Srbije.

Na početku političkih diskusija koje se dotiču crkava i verskih zajednica treba pomenuti da se Pravoslavna crkva Hristova skoro već dve hiljade godina u svojoj sveštenoj misiji rukovodi na osnovu Svetoga pisma i Svetoga predanja.

Ovi pregovori su jedinstvena prilika da se nepravda ispravi. Druge prilike neće biti, a nepravda će se ispraviti samo ako se ne posmatra kao tehničko, već kao suštinsko pitanje, koliko srpsko, toliko i evropsko.

Ukoliko bi se pokrenuo sudski proces za formalnu rehabilitaciju đeneralovu indirektno bi se priznalo da je on tada godine 1946. imao „veleizdajničku“ krivicu na osnovu koje mu se i sudilo ali su se sada stekli uslovi za pokretanje novog sudskog postupka.

Što se tiče opozicije, mislila sam da me malo šta može iznenaditi, ali nivo primitivizma koji su pokazali je najstrašnije što sam mogla da zamislim. Sramota je uopšte ponavljati ta skandiranja koja smo čuli.