U znak saosećanja sa njihovim porodicama, trebalo bi da ih se svakog 11. jula sećamo, isto onako kao što se sećamo žrtava iz Drugog svetskog rata. Istina, Evropski parlament usvojio je 2009. godine rezoluciju o Srebrenici, ali je Ujedinjeno kraljevstvo jedina država koja ju je dosad zvanično prihvatila.

Grčka je pokazala da je jedini put direktna konfrontacija sa Trojkom. I da u tome ima itekako manevarskog prtostora za vešte politčke poteze. I da se samo tako stiču simpatije drugih na Zapadu.

Sve više dolazi do izražaja da su pregovori u Briselu najobičnija farsa i rijaliti poput „Parova“, ali i da se godinama samo gubi vreme, troše resursi i udaljava od suštine problema, dok su u drugom planu oni najbolniji i najrazorniji, zdravstveni i ekološki problemi kao posledica zasipanja KiM plutonijumom.

Ovakvi stavovi, javno izrečeni, kao što se i moglo očekivati, nisu izazvali nikakvo reagovanje raznoraznih svetskih organizacija i pojedinaca zaduženih za toleranciju i razumevanje među narodima. “Sudije” nisu autorima “svirale” čak ni prekršaj, a kamoli da su im pokazale“žuti ili crveni karton.

Nema veze što je motiv posete krajnje bedan i svedoči o nepostojanju suvereniteta i što poseta neće imati nikakvih pozitivnih posledica za Srbiju, bitno je da se proda magla!

Prelomni trenutak bio je nesumnjivo susret sa Franjom Tuđmanom. Prilikom njegovog boravka u Vankuveru, ona je, pošto je prethodno završila tečaj za zaštitu vladinih funkcionera, određena da bude član njegovog obezbeđenja.

Ako toj odluci dodamo onu kojom je organizovao vojnu paradu u čast predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, Tomislav Nikolić bar za jedno mesto iznad je na već pomenutom, malobrojnom spisku šta god se sa tom njegovom odlukom desilo.

Problem je, u prvoj ravni, u tome što je vrh upravljačkog sloja na zapadu izborio za sebe apsolutnu neodgovornost za bilo kakve posledice, pa i one u kojima je dokazano da su kriminalci, a u dubljem smislu u tome što se na ovim osnovama više ne može obezbeđivati razvoj zapadnih društava, što ceo problem prebacuje na politički teren.

Izgleda, ipak, da  je najveće neposredne koristi od najnovije odluke Haškog suda imao ministar Aleksandar Vulin, i to zahvaljujući svojoj izuzetnoj pronicljivosti, a koju je premijer smesta zapazio i pohvalio.

Možda je samo ova pomoć psihijatra još potrebnija onim građanima Srbije koji – ako su istraživanja verodostojna i nenameštena – pružaju veliku podršku sadašnjim političarima na vlasti.