Predizbornu kampanju u Zemunu okarakterisalo je angažovanje lidera vladajućih i opozicionih stranaka, od Vučića, Dačića i Dinkića do Koštunice i Čede Jovanovića. Od plakata videli smo isključivo one sa kojih nas gleda Aleksandar Vučić.

Na svu sreću, današnji glasnici, kada donose neprijatne poruke, više ne “nose glavu u torbi” . I odavno se podrazumeva da “ ne treba ubijati glasnika što donosi lošu vest”, jer on nije kriv za nju, te je izvesno da ni g. Vestervele nije doživeo nikakve neprijatnosti u našem glavnom gradu.

Na svu sreću, još smo republika, tako da se kraljevih batina za sada ne moramo bojati, ali se svi moramo sa zebnjom zapitati šta nam to iza leđa sprema udružena srpska monarhističko-republikanska papazjanija, koja svakim sledećim potezom dokazuje da nije dostojna ni krune ni poverenja građana.

Srpski trojac očekuje da Nemačka prihvati da se tačke briselskog sporazuma primenjuju postupno, odnosno da se kosovski Srbi kuvaju polako, pošto je, kako je to Dačić objasnio, za pojedine tačke potrebno šest meseci, dok je za druge potrebno najmanje godinu dana.

Partiji GERB, koja je Bugarima prodavala evropski san, popularnost je opala zbog neuspeha da Bugarsku učini ravnopravnim članom EU, dok su i opozicioni socijalisti u kampanji sve manje pominjali Uniju, zaključivši da to u ovim uslovima nije  tema na kojoj će dobiti glasove. 

Vučić je neprestano apelovao na jedinstvo u istorijskim odlukama, koje su donete i koje će tek biti donesene, i istakao da nije izabran za ratnog poglavicu Srba, već, verovatno da Srbe povede u budućnost, ali u onu koju on zamišlja, a ne onu koju građani žele.

Nedić ni po koju cenu nije dopustio da se srpski vojnici bore za interese nemačkog Rajha na istočnom frontu, dok je Dačićeva vlada daleko fleksibilnija kada su „međunarodne operacije“ u pitanju.

Takođe, iako je Ivica Dačić izjavio da je Beograd prihvatio predloge, jer su oni sada mnogo prihvatljiviji za Srbiju nego u ranijim rundama pregovora, ostaje utisak da se ipak radi o dodatnom popuštanju srpske delegacije, jer se ranije pominjala zajednica od deset srpskih opština.

,,Demokratsko bratstvo'' oličeno u Đinđiću, Koštunici, Vuku Draškoviću, Nenadu Čanku i inim izvršiteljima tuđih naloga dočekano je od poletnih analitičara kao nosilac nove zore koji će rešiti sve ekonomske i političke probleme i na taj način zaštiti državno-nacionalne interese Srbije.

Dobijanje datuma, razume se, tek je sićušni zakoračaj na putu u Evropu i uopšte ne znači  da će se Srbija najzad naći u  društvu razvijenijih država našeg kontinenta. No kako građani Srbije već godinama slušaju mantru da Evropa nema alternativu, to se nekome čini da bi  i dobijanje datuma zvučalo kao poklon.