уторак, 07. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Куда иде Србија > Има ли Србија стратегију?
Куда иде Србија

Има ли Србија стратегију?

PDF Штампа Ел. пошта
Живадин Јовановић   
среда, 14. децембар 2011.
(Београд, 13. децембар 2011.)

Уласком у другу деценију рада Београдски форум се даље афирмисао у домаћој и иностраној јавности, у српском расејању као независно, нестраначко и непрофитно удружење.

Форум указује на опасности које собом носи колебљива, недоследна и најасна политика у вези са статусом Косова и Метохије. Став Форума је да се не сме одступати од заштите легитимних државних и националних интереса гарантованих резолуцијом СБ УН 1244. Кандидатура за чланство у ЕУ није оправдање за стална узмицања нити она представља вредност која се може повезивати са статусом Косова и Метохије. Одговорни за будућност Србиј морају да се суоче са чињеницама да ЕУ, посебно њене најутицајније чланице, нису неутралне, још мање конструктивне у српско-албанском спору. Ти фактори деценијама на многе начине демонстрирају јасну једнострану подршку албанској страни. Оне настоје да апетите Албанаца задовољавају жртвовањем виталних српски интереса Србије.

Чланице ЕУ и НАТО, које су 12 година присутне на Косову и Метохији и преко војне и цивилне мисије (UNMIK, EULEX) носе одговорност за масовно кршење људских права Срба у Покрајини, за спречавање слободног и безбедног повратка преко 230.000 протераних Срба и других не-Албанаца. Оне су се током протекле две деценије испољиле као учесници у цепању српске нације и државне територије Србије. ЕУ и НАТО настављају јасну проалбански улогу све до данашњих дана, без наговештаја да је у ближој будућности напусте. О томе се мора водити рачуна не ради заоштравања односа било са НАТО или са ЕУ, још мање са конкретним земљама, већ једноставно, ради вођења реалније политике, постављања реалних циљева и времена неопходног за њихово остваривање. Време потребно за решавање сложених проблема као што је статус Косова и Метохије не може се мерити датумима седница форума у Брислу нити временом избора у Србији. То јре кратковидо и неодговорно.

Претерана „конструктивност“, „флексибилност“ и „креативност“ у тумачењу јасних уцена и ултиматума ЕУ и њених чланица, стално померање тзв. црвене линије одбране државних и националних интереса на доле, равно је непостојању било какве државне стратегије и политике. Резолуција СБ УН 1244 је део међународног права трајног значаја, кристално јасан и садржајан основ заштите виталних интереса Србије. Неодговорно је да се тако вредан, историјски докуменат помиње узгредно и фрагментарно, да се користи као смоквин лист којим се покушава прикрити пузеће признавање илегалног отимања државне територије. Србија је извршила све своје обавезе из тог документа. Зато је нормално да постави јасан захтев да и сви други изврше своје обавезе и да се питање статуса Покрајине, а не само њеног северног дела, уврсти у дневни ред.

Изражавамо солидарност са српским народом на Косову и Метохији, како са онима у енклавама опасаним бодљикавом жицом, тако и са онима на северу Покрајине који мирним средствима штите свој опстанак и слободу. Наставићемо да их подржавамо у свим оправданим захтевима и надљудским напорима да штите своја основна људска права, укључујући право на постојање и самоопредељење. Наставићемо да учествујемо у хуманитарним активностим за помоћ најугроженијима.

Србији је, заиста, потребан преокрет у политици, не какав адвокатишу лобисти НАТО-а и Империје, већ који очекује већина грађана Србије. Заштита опстанка, одбрана државне територије и економски развој нису конкурентне вредности како се то проучује српској јавности, већ нераздвојне предпоставке слободе, идентитета и достојанства. Поруке да те вредности зависе од милости или економске моћи других, да се зато морамо предати и одрећи свог порекла, идентитета и државне територије, сведоче о узнемирујућем поремећају у систему вредности.

Уместо непрекидне приче о помоћи и зависности од воље Брисла, ММФ-а и иностранства уопште, потребно је окретање себи и сопственим ресурсима и њихово покретање. То чини свака озбиљна држава. То ни за кога није аутархија и изолационизам већ најозбиљнија предпоставка независности и равноправности у подели рада и у односима са другим земљама и интеграцијама. Растурени и расточени ресурси траже одговорност. Ипак, они нису сасвим уништени у производњи хране, обновљиве енергије, индустрији, саобраћају. Дунав као артерија европске привреде представља огроман потенцијал Србије који је мање искоришћен него у било којој другој подунавској земљи. То се не може објаснити недостатком инвестиционих форндова, већ искључиво недостатком стратегије развоја. Највећи ресурси Србије су у људима, стручњацима, науци, иновацијама. Нажалост, сви ти ресурси нису у видокругу власти. Оне су имале и имају друге приоритете. Последице су беда, сиромаштво, енормна незапосленост и највећи одлив стручњака у иностранство.

Глобална економска криза, узрокована унутрашњим проблемима либералног корпоративног  капитализма, носи са собом мопбве ризике од ширења интервенционизма, пребацивања терета кризе са најразвијенијих на мање развијене земље богате енергентима и стратешким сировинама. Умножавају се војне интервенције и претње новим агресијама под лажним изговорима. У току је борба за прерасподелу природних и економских ресурса на планети. Асоцијације на историју 30-тих 20. века су неизбежне.

Сматрамо да снаге мира, равноправности и солидарности морају испољити још већу активност, јединство и присуство у јавности. Перспектива светских односа је у равноправности, реципроцитету и партнерству, не у хијерархији, диктатима и хегемонизму. Ширење милитаризма, војних интервенција под лажним изговорима, претње суверенитету и територијалном интегритету, кршење Повеље Уједињених нација и међународног права све више угрожавају мир и безбедност у свету. Таква политика заслужује јасну осуду свакога коме стало до сигурне будућности у миру и напретку. Морална обнова и катарза данас су најпотребнији носиоцима концепта либералног капитализма, неоколонијалистичких, глобалистичких и других сличних идеологија .

За какав концепт стратегије Србије се залаже Београдски форум?

1. Окретање себи и сопственим ресурсима, уз пуну отвореност за сарадњу са другима у Европи и свету на основама равноправности и обостраних интереса;

2. Очување суверенитета и територијалног интегритета земље као најважнијег државног и националног интереса;

3. Мирно политичко решење статуса покрајине Косово и Метохија на основу целовите примене резолуције Савета безбедности УН 1244;

4. Неутралност која ће бити подигнута на ниво уставног принципа;

5. Очување нормалних добрих односа са САД и Западом уопште на основама равноправности и узајамности интереса;

6. Отвореност према ЕУ, све до пуноправног чланства, без уцена, ултиматума и трговине. Србија неће плаћати ни статус кандидата ни чланство прихватањем отимања Косова и Метохије de facto или de iure.

7. Убрзани развој односа и сарадње са Русијом, Кином, Индијом, Бразилом и свим другим земљама које уважавају Србију као равноправног партнера и подржавају њен суверенитет и територијални интегритет;

8. Стратешки однос према српском расејању, заштита људских права припадника српског народа у бившим југословенским републикама, слободан и безбедан повратак Срба избеглица и расељених лица на њихова огњишта.

(Аутор је председник Београдског форума за свет равноправних и бивши министар спољних послова СР Југославије;Изводи из реферата поднетог Скупштини Београдског форума 13. децембра 2011)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер