Naša nacionalna diskusija o tome kako popraviti kapitalizam ograničava se na one koji misle da će više vladinog angažovanja rešiti problem. Malo ko se zapitao da li možemo oživeti građanske vrline koje su 300 godina održavale našu ekonomiju.

U Egiptu se ponovo proliva krv hrišćana. Mesec dana od atentata tokom Cvetne nedelje, u gradovima Tanta i Aleksandrija, koji su koštali života 45 osoba, i nekoliko dana od istorijske posete pape Franciska, islamski terorizam opet udara po zemlji

Da je kampanja malo duže trajala, bio bih u drugom krugu. Meni ne trebaju istraživanja javnog mnjenja da vidim šta narod misli, čime je nezadovoljan, šta mu treba. Ko je potcenio mene, potcenio je birače.

Kupovna moć evra je prepolovljena, čime je prepolovljena i realna vrednost uloga. Štednja u evrima nije zaštitila građane od visoke domaće inflacije.Srbija je tek na početku ozbiljne dužničke krize, i panične reakcije deviznih štediša mogle bi se ponoviti.

Kako god, Rusija neće u potpunosti prekinuti svoje odnose sa Crnom Gorom. Rusima nije potrebna viza za ovu zemlju, i masovno letuju na njenim plažama, gde su naveliko investirali u nekretnine. 

Da bi se umilili vukovima kapitalizma, makar i ovog domaćeg – trajno tranzicionog, umetnici, očigledno, moraju da ispune određene zahteve i ispoštuju određene formule, kako bi obezbedili dovoljnu količinu potrebnog novca.

Kriza visokog obrazovanja u Srbiji traje decenijama ali je poslednja afera, spontano nazvana „Neša Megatrend“ ili „Doktore, gde ti je indeks“ pokazala da je ova kriza prerasla u političku krizu, koja bi u svakoj pravno uređenoj državi dovela do pada Vlade

Premijerova konferencija za medije u subotu, 27. decembra, nije predstavljala nikakvu prekretnicu u njegovom načinu obraćanja javnosti. Još jednom se sastojala se od praznih petparačkih fraza o tajkunima od kojih je Srpska narodna stranka oslobodila Srbiju, izvukla zemlju iz čeljusti razbojnika i vratila je građanima.

Podele su, nažalost, tradicionalna odlika Srba. I uvek su nas skupo koštale. Tokom decenija i vekova te podele su samo produbljivana i dobijale su nova politička svojstva i oblike.

Za sada je očigledno, da se američka politika prema Avganistanu, pokazuje kao apsolutno neuspešna. Kao i na celom Bliskom istoku, gde Vašington nije demonstrirao bilo kakvu doslednu strategiju, ostavljajući za sobom samo haos i uništenje.