Ovih dana veliku polemiku u Srbiji i okruženju izaziva dogovor Albanije, Srbije i Severne Makedonije oko „malog šengena“. Sumnjičavi ističu sa pravom opasnost da se na mala – velika vrata „Kosovo“ uvede u priču kao država i da se tako narod pripremi i za zvanično priznanje

Dok je premijer mucao kako nije znao da je taj Miša Banana s kojim se sretao ugledni kriminalac iz Šarićevog klana, a vlada se, bar naoko, zaljuljala do pada, Nikolić je sve to posmatrao sa kraljevske distance.

Onaj ko rukovodi državom i fiskalnom politikom, mora isto tako imati u svojim rukama i kontrolu nad emisijom novca i uopšte monetarnom politikom, jer ona je alfa i omega privrednog razvoja. 

Problem je, u prvoj ravni, u tome što je vrh upravljačkog sloja na zapadu izborio za sebe apsolutnu neodgovornost za bilo kakve posledice, pa i one u kojima je dokazano da su kriminalci, a u dubljem smislu u tome što se na ovim osnovama više ne može obezbeđivati razvoj zapadnih društava, što ceo problem prebacuje na politički teren.

Podele su, nažalost, tradicionalna odlika Srba. I uvek su nas skupo koštale. Tokom decenija i vekova te podele su samo produbljivana i dobijale su nova politička svojstva i oblike.

 Bez želje da se presuđuje o istinitosti optužbi, ipak postoji bojazan da će svako ko je spreman da „bezuslovno veruje” (u ovom slučaju „ženi”) u svojoj želji da politizuje lično izgleda pride depolitizovati ono očigledno političko.

Uticaj Međunarodnog suda bio je posebno važan u državama nastalim na području bivše Jugoslavije. Međunarodni sud je stekao zasluženu reputaciju nezavisne, pravične i nepristrasne institucije.

Srbija je potpuno zavisna od kredita i finansijske pomoći MMF-a i Svetske banke, te stoga pristupa svojevrsnoj akrobatici u ispunjavanju zahteva. Jedina budućnost je u oživljavanju državne kontrole tržišta i neke vrste ekonomskog nacionalizma.

Postoje različite hipoteze oko razloga koji su privoleli Trampa da se odluči na sprovođenje odluke  za koju su njegovi prethodnici iskazivali samo verbalnu podršku. Izvesno je da predsednik želi da očuva lojalnost protestantskog projevrejskog glasačkog tela, koje ga je podržavalo, i da obezbedi podršku u jevrejskoj zajednici, u većini za Hilari Klinton prilikom predsedničkih izbora 2016. godine

Boris Tadić je u izbornoj kampanji nekoliko puta pokretao pitanje imovine koju on poseduje, ali nije u tome problem njegove kampanje, već je glavno pitanje kolika je imovina njegove stranačke i funkcionerske svite i političke klijentele.