Možda više nego u Miloševićevo vreme, u medijima postoji sprega politike, privatnog kapitala i ličnih interesa, rezultirajući posrednom kontrolom kompletne medijske scene. Utisak je da je i danas, kao u Miloševićevo vreme, jedan deo medija favorizovan.

Suština Hegelove piljarice je da bujicom drugih optužbi skrene temu sa suštine. Koga interesuje kupljena diploma, koruptivne veze članova vlade kad se govori o pokradenim milionima, nasilicima, fašistima, nekulturnim primitivcima... I kako izaći iz te rasprave

Zabrinjavajuće su tvrdnje ministra pravde da notarima treba više verovati nego sudovima, kao i nastojanja dezavuisanja uloge suda i stvaranje nekakvog nadsuda u vidu javnih beležnika, ukazuju u komori, uz zaključak sve je urađeno preko noći, bez mnogo znanja i bez dobre namere

Pitamo se šta je u ''Srpskom filmu'' srpsko, osim reditelja, scenariste i čitave filmske ekipe. Ako bismo sve tumačili kroz jednu Pravoslavno – hrišćansku prizmu, onda je on u tom smislu srpski što govori na kraju krajeva istinu, što razotkriva mračne strane bludopisa.

Vučić je zapadu mnogo dragoceniji od slabe opozicije preko koje on ne može da ostvaruje svoje interese u Srbiji. Njeno uključivanje u „voždovački proces“ treba samo da stvori privid legitimiteta režima AV. Ukoliko opozicionim liderima ponude neke mrvice vlasti, ona će na to pristati 

Ni Rusima se Vučićeva taktika nije svidjela: „Što nas briga što ne uvodiš sankcije protiv nas, jer, u protivnom, tako jedino sebi možeš škoditi. Nama je važno da ti priznaš da je, od sada, Krim legalno u sastavu Rusije, a ne Ukrajine.“

Kada je došao peti oktobar, oni su poverovali da će se vratiti mitski pozlaćeno predmiloševićevsko doba. Sada su mnogi ogorčeni, iz dva razloga: onima starijima manjka ušuškanost poznog socijalizma, onima mlađima fine neobavezujuće endžiovske tezge.

Vlast organizuje ceo performans sa "omčom", od početka do kraja (ako bude kraja ikada!)! A kod simbolike je najvažnije da se njenom "doziranom i stručnom upotrebom", širokim narodnim masama (predsednik Vučić bi rekao "plebsu"), digne tenzija, javi strah i krene panika! 

I dok se premijer još nije izjasnio o mišljenju i predlogu ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, oglasio se šef srpske diplomatije, nesalomivi Ivica Dačić. On je, kako se i moglo očekivati, izjavio da Srbija neće menjati svoje prioritete.

U nama aktuelnom svetu menadžera, u kome morate postati „ukalupljeni objekt“ ukoliko želite uspeti (za razliku od neposredne prošlosti kada je „autentični subjekt“ postavljan pojedincu kao imperativ), kritičko mišljenje ima naročitu vrednost.