U nama aktuelnom svetu menadžera, u kome morate postati „ukalupljeni objekt“ ukoliko želite uspeti (za razliku od neposredne prošlosti kada je „autentični subjekt“ postavljan pojedincu kao imperativ), kritičko mišljenje ima naročitu vrednost.

Istorija pokazuje da je zajednička borba moguća. Tokom bitke na Sutjesci 1943. borili su se protiv nemačkog nacizma i Srbi i Hrvati, kao jugoslovenski partizani. Komunistička partija uspela je u nemogućim uslovima da nametne koncept nadnacionalne socijalne emancipacije koja je uključivala i nacionalnu ravnopravnost, bratsvo i jedinstvo.

Referendum o državno-pravnom i demokratskom položaju Autonomne Pokrajine Vojvodine jeste izraz istorijskog i nepotrošivog prava njenih građana da odlučuju o svojoj budućnosti.

Aleksandre Vučiću, od tvojih epskih podviga i pobeda, spavanja na podu u briselskom hotelu, došli smo do toga da nam kažeš da nemamo ni metar srpske zemlje na Kosovu. Da nam kažeš da nema Srba na Kosovu. Zašto lažeš, Aleksandre Vučiću?

Oni koji su donedavno pomagali fundamentaliste u Siriji, kao što je Saudijska Arabija, sada su najglasniji u borbi protiv njih. Situacija sa Islamskom državom najbolje potvrđuje činjenicu da se stara neprijateljstva zaboravljaju kada ste suočeni sa zajedničkom pretnjom.

Ostale voditeljke govornih programa više vole da viču i mlataraju rukama ili da se bezrazložno smeju. One vrtlogu prvih reči rečenice dodaju razvlačenje na njenom kraju u kome se poslednja reč izgovara uzdizanjem glasa, kao kada smo učili da čitamo.

Da li je, dakle, moguć antirežimski protest bez Kosova? Nije! Pitanje Kosmeta ne samo da predstavlja žižnu tačku svih nepočinstava, mahinacija, i zlodela aktuelnih vlasti, ne samo da stoji u temelju sistemskog gaženja ustavnih i zakonskih prava građana Srbije koje se zatim prenose na sve ostale domene politike, nego istovremeno predstavlja centralno političko pitanje Srbije i srpskog naroda

Teorijski, ako se ovako nastavi u nedogled, i ako se svi budemo izređali, i zajahali makar na kratko, ovom našom jedinom, već dobrano iscrpljenom i posrnulom domovinom, našom Srbijom, svi ćemo konačno živeti mnogo bolje! Nevolja je samo što naša domovina, naša Srbija to sigurno neće preživeti!

Košarka nije izmišljena u Srbiji, ali je u ovoj zemlji odomaćena, ona je prisvojena utoliko je što je sada ispunjena jednim specifičnim mentalitetom, istorijom, asocijacima, simbolikom, ličnim uspomenama, pa i tumačenjima.

Budućnost srpske levice je vezana za jedno pitanje, koje je, bojim se, samo naizgled jednostavno. Trebalo bi da ga sebi postavi svako ko veruje u solidarnost, društvenu jednakost i pravednu raspodelu, kome je srce na strani onih koji su na društvenom dnu ili malo iznad njega. Šta mi je glavni cilj – vrlo, „građansko“ Ja ili dobrobit poniženog naroda? Nažalost, ne može i jedno i drugo.