Mesecima unazad, ponavljao sam kao papagaj da Vrhovnik, sve i da hoće, od dijaloga o fer i ravnopravnim izbornim uslovima, na koncu, pobeći ne može, pa Mu je (i svima nama, zajedno) bolje da uludo ne gubi vreme, već da dijalog sa predstavnicima opozicije i građanskih protesta i sam inicira!

Oni koji su donedavno pomagali fundamentaliste u Siriji, kao što je Saudijska Arabija, sada su najglasniji u borbi protiv njih. Situacija sa Islamskom državom najbolje potvrđuje činjenicu da se stara neprijateljstva zaboravljaju kada ste suočeni sa zajedničkom pretnjom.

Priča sa političkom upotrebom Karićevog Univerziteta je definitivno, u odnosu na prištinski Univerzitet, obična farsa, cirkuska predstava bez značajnijih socio-istorijskih posledica. Stoga je možemo i apstrahovati. Ali šta sa muftijinim Univerzitetom.

 Govoreći o problemu saradnje Srbije i NATO-a, ekspert je podsetila da je upravo Vučićem režim prešao na najviši stadijum saradnje sa Severnoatlantskom alijansom pod nazivom IPAP, da je upravo aktualni predsednik Srbije potpisao tehničke protokole uz glavni sporazum SOFA, bez kojih ovaj dokument bi bio samo „mrtvo slovo na papiru“, a pre toga bio je sklopljen niz sporazuma, uključujući potpunu razmenu informacija sa američkim specijalnim službama

Teorijski, ako se ovako nastavi u nedogled, i ako se svi budemo izređali, i zajahali makar na kratko, ovom našom jedinom, već dobrano iscrpljenom i posrnulom domovinom, našom Srbijom, svi ćemo konačno živeti mnogo bolje! Nevolja je samo što naša domovina, naša Srbija to sigurno neće preživeti!

Ako jedno društvo sebi dozvoli da stigne dotle da se pristojnijeg, kritičnijeg, ponekad i obrazovanijeg sveta može sresti među "političkim delatnicima", negoli na katedrama univerziteta ili u kojekakvim "stručnim" udruženjima, onda je to društvo na sigurnom putu samouništenja.

Istorija pokazuje da je zajednička borba moguća. Tokom bitke na Sutjesci 1943. borili su se protiv nemačkog nacizma i Srbi i Hrvati, kao jugoslovenski partizani. Komunistička partija uspela je u nemogućim uslovima da nametne koncept nadnacionalne socijalne emancipacije koja je uključivala i nacionalnu ravnopravnost, bratsvo i jedinstvo.

Ne sumnjam da će ekonomskim hitmenima iz vlade, pa i samom premijeru, biti žao, ali će s ponosom, već za nekoliko godina, moći da istaknu pred svetskom finansijskom zajednicom, koliko je stepen poverenja u Srbiju porastao. 

Da glupost često može da bude opasnija od pameti makar se ta pamet trošila i na zlo, poznato je. Ali glupost, posebno ta glupost koja traži odobrenje grupe za svaki svoj postupak, ne čini ništa po sebi.

Aleksandre Vučiću, od tvojih epskih podviga i pobeda, spavanja na podu u briselskom hotelu, došli smo do toga da nam kažeš da nemamo ni metar srpske zemlje na Kosovu. Da nam kažeš da nema Srba na Kosovu. Zašto lažeš, Aleksandre Vučiću?