Почело је с јогуртом, настављено са сменама и хапшењима, насилним мобилизацијама, хипер-инфлацијом, економским крахом, наглим сиромашењем, протеривањем и егзодусом, како мањина, тако и политичких неистомишљеника.

Епоха САД као безусловног лидера света се завршава. Наступа епоха у којој ће бити јаке Европска унија и Кина. Не знамо још која ће бити улога Русије, надамо се јака. Егоистични интереси Америке нагоне читав свет да се тресе. Зато одједном сви говоре о резервној валути.

Москва је посматрала и разумела – протестоваће против присуства НАТО-а близу својих граница, избегавајући директан судар. Али, у исто време је приметила да је свака година боља него она ранија да се ојача своја позиција употребом силе. Питање је, да ли је Крим био први наступ или само генерална проба? 

Ако једно друштво себи дозволи да стигне дотле да се пристојнијег, критичнијег, понекад и образованијег света може срести међу "политичким делатницима", неголи на катедрама универзитета или у којекаквим "стручним" удружењима, онда је то друштво на сигурном путу самоуништења.

И док чекамо велики светски сукоб, уздајући се у Москву, а мало мање у Пекинг, ни једна недеља не прође, а да неки од таблоида не најави скору испоруку наоружања из Русије - ракетног система, авиона, тенкова, хеликоптера и оклопних возила. 

Прогутати Минск није било нимало лако због свих порука које ’’Мински сусрет’’ послао свету. Надобутни запад признао је "диктаторски" Минск другим европским Бриселом, а Царинску унију у најмању руку равноправном Европској унији.

Да глупост често може да буде опаснија од памети макар се та памет трошила и на зло, познато је. Али глупост, посебно та глупост која тражи одобрење групе за сваки свој поступак, не чини ништа по себи.

Вучићу никад нисам веровао. Нисам му веровао да је искрени српски националиста, великосрпски радикал, као што му не верујем ни сада да је искрени евроатлантски фанатик. Он игра своју представу, за коју у том тренутку мисли да може да прође, да буде прихватљива и да му донесе у овом тренутку што дужи боравак на власти.

У тој шаховској игри на Балкану, Берлин је заиграо „дамин гамбит“, са првим успешним потезом. Великм ратом срушена је Аустроугарска монархија, а шта би могло да буде на помолу, сто година касније, када је Балкан у питању, остаје да се види. 

Успе ли „болоњски процес“ у Србији, заврши ли се „реформа“ онако ако су то замислили њени творци, „образовања у Србији више неће бити“. То ће бити трагедија ове земље. „Започето је чупање из корена свега оног што би нас могло одржати у будућем времену“.