Zanimljivo je napomenuti da se u nemačkim (!) novinama u poslednje vreme pojavljuju materijali u kojima postoji zabrinutost u vezi sa „nacionalnom politikom“ koja se sprovodi u Ukrajini. Kao i u kontekstu odnosa sa Turskom (sm. https://www.contra-magazin.com/2016/11/beziehungen-tuerkei-und-russland-spielt-ankara-ein-doppeltes-spiel/)

Dvadesetih godina prošlog veka „slobodni mediji“ ulaze u simbiotički odnos s advertajzingom. Sve veće pare su u pitanju. Novinarska nadobudnost i hrabrost sve više izgledaju kao simpatične „stare dobre ludosti“.

Vučiću nikad nisam verovao. Nisam mu verovao da je iskreni srpski nacionalista, velikosrpski radikal, kao što mu ne verujem ni sada da je iskreni evroatlantski fanatik. On igra svoju predstavu, za koju u tom trenutku misli da može da prođe, da bude prihvatljiva i da mu donese u ovom trenutku što duži boravak na vlasti.

Bivši radikali koji su se otcepili i promenili ime, nisu, razume se, ni hteli još manje mogli da menjaju sopstvenu prirodu. Danas oni sa više nego poslušnim koalicionim partnerima imaju ogromnu većinu u Skupštini baš kao SPS 1990. te se glasovi poslanika opozicionih stranaka jedva i čuju.

Stadioni su i u arhitektonskom smislu replike rimskih koloseuma. Kao da se u društvenoj strukturi za 2000 godina skoro ništa nije promenilo, kao da pojedinac tokom 20 vekova ništa nije naučio.

 Zahvaljujući autonomaškoj konfuziji, koja je po svemu sudeći izazvana namerno, AP Vojvodina se i danas finansira onako kako se mora. Njeno finansiranje se vrši pretežno republičkim sredstvim i više liči na republički servis za isplate nego na finansijsku autonomiju. Finansiranje se vrši u okvirima koji postoje, pa je pretežno regulisano budžetskim, a ne poreskim instrumentima. Autonomaška upornost da se finansiranje Vojvodine reguliše pre zakonskog regulisanja pitanja od pokrajinskog značaja i imovine pokrajine je gradnja kuće koja počinje od krova 

Sigurno da sindikalnim liderima nije lako da deluju u zemlji u kojoj ni mnogi ''iskusni'' direktori, a kamoli novokomponovani biznismeni, o radničkim pravima ne znaju gotovo ništa. Čak ni to da za vreme štrajkova nema otpuštanja, jer neki i tad pokušavaju da pišu otkaze.

Ponovno osvajanje Mosula ne predstavlja odlučujući događaj, niti za okončanje radikalnog terorizma islamskog porekla, niti za budući geopolitički poredak regiona. U ovom članku biće istraženo kako će poraz Islamske države da utiče na njene odnose sa rivalskom terorističkom organizacijom – Al Kaidom – koja je oprezno ostala u tajnosti, organizovana u ćelije i zaštićena svojim širenjem u regionalne mreže, zaronjenim u narod.

Skupi se tako moja porodica na nedeljnom ručku pa krene analizirati što će se dogoditi Srbima kad krenu, a krenuće, u EU. Mene i moju porodicu više brine koliko će dugo moja unučica kašljati ili imati proliv nego šta će se dogoditi Srbiji.