„Zamrzavajući“ u određenom okviru ono što je živa pisana reč i neprekidna igra označitelja, kako bi to Derida nazvao, savremene književne sablasti pretvaraju književnost u političkog monstruma, čime ona postaje još jedna crtica iz liberalno-demokratskog paviljona srpske svakodnevne politike.

Naš otpor uništavanju Srbije učinio bi takve izdajnike suvišnim za same nalogodavce i time bismo poslali poruku svim mogućim budućim političarima da se pre obećanja strancima dobro zamisle, jer se mogu razbiti o narodnu volju.  

Pojedini stručnjaci pretpostavljaju da su svi troškovi u fazi pravljenja nove kompanije praktično su išli na naš račun, a da smo mi nagradili stranog ulagača, i podneli veći deo troškova.

Srbi imaju sreću što se Sreten Ugričić koristeći lik Lude poduhvatio spisateljskog posla da im kaže da oni ne vole istinu i da zato robuju „Principima“ koji ih vode u dalju nesreću. Tek kada budu prihvatili istinu moći će da uđu u posvećeni krug civilizovanih naroda.

Mediji u službi aktuelnih vlasti zagovaraju „razgraničenje“, veličaju odluku SAD da ipak to podrži, da žele da uđu u proces „završnih“ pregovora, Beograd traži da tu bude i Rusija, ali, svi se prave Englezima pred činjenicom da je „razgraničenje“ unutar jedne države praktično priznanje da je sa druge strane crte neka druga država

Obrazloženjem Predloga statuta APV prejudicira se da je Predlog „u svemu usklađen sa Odlukom Ustavnog suda“, čime je Odbor za ustavno-pravna pitanja uzurpirao stvarnu nadležnost Ustavnog suda Republike Srbije.

Međutim, iako se nova vlast deklarativno zalagala za usvajanje evropskih demokratskih standarda i punu afirmaciju nezavisne regulatorne prakse, ubrzo je postalo jasno da ni novi vlastodršci, a ni oni koji su s njima došli u paketu, nisu želeli da se olako odreknu uticaja na medije.

Deluje jednostavno, ali znamo svi da nije tako. Opozicija nije samo SzS, opozicija su svi oni koji ne podržavaju ovu i ovakvu vlast. Protesti su put da se nezadovoljstvo artikuliše i da se građani oslobode straha. Ovo je tek početak

Ostaje nejasno zbog čega i Predsednik Republike – iako ne vodi spoljnu politiku - ne bi imao pravo da – kao i svaki građanin – izrazi svoje mišljenje o svemu, pa i bombardovanju 1999. Da li zato što se njegova reč dalje čuje, te dopire i do zlikovaca koji su Srbiju unesrećili za mnogo godina?

Ovo bi oraspoložilo Krležu koji je metaforom „balkanske krčme” želeo da obuhvati celokupnu Srbiju (i srpstvo). Hrvatsku ulogu u ovom jugoslovenstvu u Užicu igrao je selektor festivala Bojan Munjin iz Zagreba.