Premijer kao da je zaboravio šta je u 20. veku naša zemlja doživela upravo od Nemačke, jer ako nas ona u Prvom svetskom ratu, u kome je srpski narod pretrpeo ogromne žrtve i razaranja, i nije neposredno napala, ona je bila glavni podstrekač Austrougarske da to učini.

Dobrica Ćosić i Borislav Pekić su, tokom sedamdesetih i osamdesetih, bili antipodi po mnogo čemu – od književne estetike, do pogleda na demokratiju i politiku. Ali, evo ih danas kako se vrte po mašinama za prljanje i kako ih vuku po podliscima i kulturnim dodacima  evroreformskih medija.

Vučić je od Kine uzeo nekoliko milijardi dolara kredita, koje zove investicijama, plus im je dao RTB Bor bez para. Arapima je dao Karađorđevo, PKB, JAT i veliki deo Beograda, američkom Behtelu gradnju auto-puta bez tendera čija je cena sa 500 porasla na 800 miliona!

Odmah sam u sebi povezao stvari: Varšavski geto – Kosovska Mitrovica. To me je podsjetilo i na sadašnji položaj Hrvata u Federaciji koji su također tamo etnički ugroženi i za čija sam se prava intenzivno borio. Sabravši sve to, donio sam odluku: odoh u Kosovsku Mitrovicu.

Fiskalni rajevi uopšte, a Švajcarska posebno, nisu ni glavni pa čak ni sporedni uzroci propasti finansijskog kapitalizma. Oni dakle, ne mogu da budu ni lek protiv kolapsa sistema. Očigledno, lakše je Sjedinjenim Državama ukazati na Švajcarsku nego preispitati same sebe.

Kriza u Ukrajini nesumnjivo predstavlja veliki bezbednosni problem u savremenom svetu. Uprkos tome, ima vrlo malo sličnosti sa krizom koja je bila uoči Prvog svetskog rata.

Ako FSS ne želi da im Luković u sredu smečuje loptu u petercu protiv Australije, pod hitno, o svom trošku, treba da šalje u Afriku jednog belog (a po mogućstvu i jednog crnog) maga, sa katancem! Da „zaključa“ loš džudžu (i ruke srpske odbrane), a reprezentaciji otključa vrata završnice.

Režimski mediji neprekidno grade i neguju sliku predsednika kao „heroja i mučenika“, „vođe i spasioca nacije“, „spremnog za žrtvu radi dobrobiti zemlje i naroda“, dok mu o glavi rade „ološi, tajkuni, lopovi i izdajnici iz opozicije“

Nadajmo se da će organi unutrašnje kontrole, ili kako se već zovu, uspešno ispitati šta se te majske noći dogodilo na “Riveru” i da će javnost saznati ko je sve učestvovao u tuči, ko ju je izazvao i započeo... Takođe, i sa kojim je namerama javljeno premijeru da se njegov sin ne samo tukao, već i naneo teške povrede golmanu.

Teorija pravednog rata, konstatuje se, izgleda da je suočena sa krizom svog pravdajućeg kapaciteta, te nije jasno da li to ukazuje na šansu za novi razvoj te teorije ili je pomenuta kriza znak njenog kraja.