Svako ko se ponešto razume u politiku prozreće da je ovakva medijska centifuga retko plod istraživačkog novinarstva te da “otrovna strela“ nije namenjena  samo ambasadorki Tomić, već i njenom šefu, ministru Jeremiću.

Dragi moj poštovani Nikola Selakoviću, nije pravo pitanje odakle Nataša Kandić i Sonja Biserko (a ja bih dodao i Sonja Liht, Borka Pavićević, Jelena Milić, Ivan Vejvoda, Milan Antonijević, i svi ostali) sada odjednom (zadnjih nekoliko dana) na istoj strani sa „nekim nesrećnim članovima SPC“ (kako vi rekoste).

U svakom slučaju ovo će biti olimpijske igre koje će po prisustvu snaga bezbednosti zaseniti prethodne. Za Rusiju veoma je važno u političkom i ekonomskom smislu da igre u Sočiju uspeju jer će to pokazati da je Ruska Federacija sposobna da obezbedi i održi tako važne svetske manifestacije sporta i popularnog načina života.

Knjiga Biljane Živković nas uči da duhovni provincijalizam nije stvar prošlosti i da je slobodna misao prva žrtva ideologije – čak i one „progresivne“. Biti palanka to nije pitanje geografije već misaone okoštalosti.

"Predsedniče, nama od tebe ništa ne treba. Vrati nam onu poziciju koju smo imali 2012. godine kada si došao na vlast. U izdaji mislimo da si duboko zagazio i da ti povratka nema"

Za sada se ne vidi na koji način će dalje reagovati Janukovič, ali je izvesno da je njegova pozicija sve slabija, ne samo zbog otpora zapadnog dela zemlje, već i zbog toga što on zapravo nikad i nije bio favorit proruskog dela zemlje.

Kao što smo videli u slučaju Bulevara, sami po sebi mediji nisu ništa drugo do psihološko-propagandni kompleti u interesu povezanih lica. Bojim se da je to stanje nepovratno, što znači da bi trebalo razmišljati o novim medijima.

Kao kvalitetni rasplet u datoj situaciji deluje povratak regulisanja kosovskog pitanja pod okrilje SB UN. Takvo rešenje isključuje stanje ”zamrznutog konflikta” i može da obezbedi dugoročno rešenje kosovskog problema kroz pregovore zainteresovanih strana na osnovu stavova rezolucije 1244 SB UN

Od zločina i bombardovanja je prošlo samo 14 godina, ali u ovoj i ovakvoj Srbiji, koja žuri da rasproda soptvenu dušu, Generalštab se ponizno nudi baš Donaldu Trampu, simbolu beskrupuloznog bogaćenja, za hotel superklase i kazino, koji će na mestu zločina gostiti i uveseljavati bogate goste koji mogu da plate luksuz, sa svim pratećim sadržajima.

Na primeru Srbije, ludilo i „nenormalnost“ o kojima govori Fuko bili su dominantni u zapadnim društvima kao „proizvedena istina“ koja pripada jednom jedinom „režimu istine“. Optimistički verujem da je ta epoha iza nas.