Srbija je i ovom odlukom oštećena, jer podaci pokazuju da oko 98-99% tražilaca ne dobija azil, što pokazuje da nema političkog progona, niti opravdanog straha od progona, koji bi doveo do pozitivne odluke. Zbog toga Beogradu smatraju da bi do smanjenja broja tražilaca azila dovelo proglašavanje Srbije za zemlju sigurnog porekla.

Mihailo Đurić je presudom od 1972. godine oglašen krivim jer je, kako je obrazloženo, „u cilju neprijateljskog delovanja protiv našeg društvenog i državnog uređenja podsticao i pozivao na razbijanje bratstva i jedinstva naroda Jugoslavije... “.

Za nas je najbitnije da prenesmo poruku koja je zaista istinita – a to je da Rusija neće stati iza svakog rešenja koje Aleksandar Vučić napravi, već samo iza onog koje je u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i ustavno-pravnim okvirom Republike Srbije

„Istorijski projekat Srebrenica“ poziva udruženja iz Federacije BiH koja su čestitala državni praznik Republici Srpskoj da se odvaže da 4. jula 2014. godine čestitaju državni praznik svojim inostranim sponzorima, ali koristeći fotografije koje prikazuju autentične temelje njihove državnosti.

Anglosaksonski model kapitalizma, deregulisan, pohlepan, utemeljen na slobodnom tržištu i finansijskom hazardiranju, jeftinim kreditima i neobaziranju na ikakve druge vrednosti osim profita, udario je o zid tokom prethodne godine.

Nemojte više kriti i medijski falsifikovati svoju delatnost u vezi sa obavezama koje ste sami prihvatili. Vi ste, svojim vazalskim stavom prema zvaničnicima Evropske unije, doveli Srbiju do „poslednje faze pregovora“ kojima je cilj srpsko priznanje nezavisnog Kosova.

Ovo je bila jedna vrlo uspešna pokazna vežba. Nama se može desiti da ustaška vojska dođe do Šimanovaca, a da mi to ne znamo jer je komesar naredio medijima da ne talasaju, ili da se izazove panika, poput one koju je izazvao Orson Vels svojevremeno radio dramom Rat svetova.

U ključnim istorijskim momentima "lov na nemani" predstavljao je glavni pokretač američkog intervencionizma. Uz pomoć njega se kroz moralistički sentiment pridobijalo javno mnjenje da izađe iz izolacionističke letargije.

Ruska strana je na kraju vrlo jasno još jednom potvrdila svoj stav da: „Zahtev EU i SAD da Beograd potpiše takozvani ’Sporazum o normalizaciji odnosa‘ s kosovsko albanskim separatistima, pozivi da se izvrši teritorijalna podela Kosova i Metohije na srpski i kosovsko-albanski deo, da se izvrši takozvana ’razmena teritorija‘ i drugi pokušaji ove vrste, kategorički su neprihvatljivi“.

Suština ove „neslobode izbora“ nije formalna ni vremenska – da su se ovi lokalni izbori održali kada i svi ostali (2012) ovoga ne bi bilo. Tačno, ali to samo zbog toga što „ekipa“ ne može fizički da pokrije ceo izborni teren (državu). Srž problema je u tome što je sila neslobode postala obrazac ponašanja.