Takva je politika, i takav položaj pisca u njoj… Ona nameće sputanost u mišljenju i prosuđivanju; budući koristoljubiva, lako zapada u prostaštvo. Pitanja se grubo uprošćavaju, po cenu intelektualnog nepoštenja, pa i laži.

Za ilustraciju tvrdnje da je demokratija kao vrhovni izraz narodne volje i poštovanja demokratskih načela izgubila na svojoj važnosti, mogu nam poslužiti primeri obezbeđivanja parlamentarne većine za promenu imena Makedonije, kao i način na koji su SAD i njeni saveznici reagovali nakon brutalnog ubistva novinara Vašington Posta DŽamala Kašogija u konzulatu Saudijske Arabije u Turskoj.

Postoji jedno nepisano pravilo u svetu novokomponovanog biznisa, koji nikako nisu izumeli Srbi, a koje glasi "za prvi milion se ne pita". Izgleda da je najveći Šarićev greh to što prvi, naročito kasnije stečene milione, nije ostavljao negde drugde, u nekoj slobodoumnoj zemlji, Švajcarskoj, ili možda SAD! Tamo gde se milionima u zube ne gleda.

Ransijerova politika radikalne jednakosti pretpostavlja raskid sa percepcijom šizofrenog sveta, koji bi bio pocepan između „čuvara znanja”, „stručnjaka” i „eksperata” sa jedne, i zaglupljene mase neukih i nesposobnih sa druge strane.

Na listi nastavnika su narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vladimir Orlić i Darko Laketić. Kao predavači su angažovani i Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i Milorad Jerkan, direktor niškog Doma zdravlja i član SNS

U slučaju Šarića, pažnja sa ovih „nevažnih“ detalja o tome gde je bio i ko ga je skrivao odmah usmerava na budući proces i njegovu „saradnju sa državom“, odnosno na pitanje da li će i ko sve iz prethodne dve-tri vlade biti uhapšen i optužen zajedno sa njim.

Tokom vaspitanja se u stvarnom životu pojavljuju razne situacije, a neke od njih roditelj mora razrešiti primenom sile. I zato i ovaj izbor mora biti dostupan roditeljima kako bi mogli da obavljaju svoju roditeljsku funkciju.

Kako bi izgledale srpska ekonomija i srpska država da je premijer Đinđić ostao živ, to ne možemo da znamo, ali znamo jedno – Đinđića je izdao Zapad, jer ga je ostavio samog bez obećanih novčanih sredstava za pokretanje ekonomije.

Za poslednja dva naša predsednika države govori se, i u zemlji i u inostranstvu, da su politički interesi razlozi da zadržavanje takvog statusa življenja Vojislava Šešelja  građanina Srbije.

Svaka kriza predstavlja sud nad raskorakom i napuklinama stvorenim između samoobmanutog, zatvorenog "ja", i stvarnih posledica onoga što je, zarad sebe samog, to "ja" prouzrokovalo.