Филм почиње обраћањем Алексе Вуковића сирочету Манету, у којем тврди да Срби и нису заслужили светло (јер непрестано псују Сунце), а завршава се Манетовом реченицом: „Мене је деда научио да ходам по мраку“, после које се појављује натпис: „И тако кроз цео 20. век“.

И Тајмор Раза и Милорад Николић страдали су због вербалног деликта, с тим што Пакистанац још увек има шансе да се спасе уколико жалба и притисак организација за људска права уроди плодом. У пакистанском случају човек је ударио на бога, а у Србији на премијера.

Шта је у Вашингтону обећао, једном ће се вероватно открити, али необично је што се некад названи мали Слоба није присетио судбине бројних америчких пријатеља, најпре свог некадашњег председника, или на пример Норијеге, које су у Америци такође тапшали по рамену. 

"Математика је справа за мучење, мени је ноћна мора. Мучење је зато што мора много да се рачуна, морају много вијуге да раде. Књиге су нам досадне, има пуно задатака. То је замарање мозга", каже Петар, ученик петог разреда једне београдске основне школе.

А сви они који имају амбиције да даље муте што се тиче Прешевске долине, Рашке и Војводине, нека знају да ће Србија знати осигурати свој територијални интегритет на сваки могући начин. Ствар је једноставна и даде се свести на следеће: „Туђе нећемо, своје не дамо!“

Какав закључак се може извести из горе наведених изјава? Тзв. покрет Самоопредељење је против сусрета Јахјаге и Николића али су такође и српски Радикали против тог сусрета јер га сматрају издајом виталних интереса Србије.

У недавном броју “Времена” покренута је тема наставе математике, тј “баука математике“. Нажалост, у тексту је изостао критички осврт над обиљем укорењених предрасуда које се већ дуже време узимају здраво за готово о практично свакој дискусији о образовању.

Ја бих рекао да је проглашавање Александра Вучића за издајника, као што то чине неки руски новинари и политиколози, неразумно и преурањено. Треба покушати да се разуме та сложена личност, и да се не одгуркује од себе превише оштрим осудама, треба веровати у искреност његове русофилије, која јесте ограничена, али је аутентична. 

Висок ранг организатора и гостију изложбе у Трондхајму сведоче да је пројекат хрватских ауторки веома озбиљно замишљен, а његову даљу реализацију довела у питање реакције српска заједница у Норвешкој, која је одлагањем изложбе у Ослу постигла значајан успех.

Да ли је Влади Дивцу фалила длака с главе што је, уочи америчких избора 2000. године, првих у САД на којима је имао право гласа, јавно поручио да ће заокружити Џорџа Буша, јер Алу Гору не може да опрости што је био у администрацији која му је бомбардовала отаџбину?!