СФРЈ одавно не постоји, док су се државе које су је наследиле утркивале која ће пре одбацити тековине партизанске победе и комунизма. У слепилу антикомунистичке хистерије намерно или случајно није се размишљало да ће једног дана доћи на ред и преиспитивање међународних уговора које је потписала бивша држава.

Све у свему, та снажна емоција и добра вибрација која струји из рекламе и просечном српском хулигану измамила би сузу у углу ока и жељу да се ухвати за руке са тим младим, одважним и неуморним младим Европљанима. Дирљиво, да се човек најежи.

Што се тиче односа у нашем Државном врху, јасно је да се они никада не могу толико заоштрити да тријумвири почну да се међусобно обрачунавају и у те сукобе увуку и своје присталице. С друге стране, очигледно је и да нису у некој претераној љубави и слози. 

Турски и српски председник су извршили симболично помирење српских и турских жртава, одајући им пошту у европском региону Војводини. Изненађује превид власти у Србији која је пропустила да тај чин обави у европском региону Ниш, код Ћеле куле.

Једна од главних окосница кампање предводника целе једне Нове генерације у ДС било је залагање да странку мења чланство, а не функционери. "Људи су главни ресурс и највећи капитал ДС, нарочито млади, стручни, школовани и образовани. Њима се не може командовати из центра, они нису спремни да слушају директиве.

Има ли у Србији већих и пречих преступника од Владана Лукића, којима би државни тужилац требао да се бави, или је оптужени својим чињењем сублимирао сав организовани криминал, корупцију у врху власти и хулиганство?!

Како можемо да се љутимо на Хашки суд што је ослободио Готовину и Харадинаја који су одговорни за страдање наших сународника, када ми трпамо у затворе и осуђујемо властите грађане који су бранили сопствено достојанство, имовину и интегритет.

Ако се у деловима Србије ван Војводине традиционално не негују европске вредности - које се онда вредности „традиционално негују“ у Београду или Крушевцу? Ако то нису европске, јесу ли то онда азијске, афричке или можда аустралијанско-абориџинске?

Каже вицепремијер – у кризи смо због Косова. Много се, каже, крало. Свакакве малверзације и шта ти га ја знам, и сада плаћамо цех лоше косовске политике. За коју није одговоран он, као бивши радикал. Није ни Тадић, како јадан да се снађе с оним лопужама.

Није потребно изнова наводити већ овешталу аргументацију о нарушавању секуларности српског друштва јер је реч о све погубнијој естрадизацији нашег друштва, а црквено освештавање разних објеката је само још један доказ више за ову већ веома раширену појаву.