Неки западни аналитичари су то већ сажели у закључку да је споразумом из Брисела „извршена реинтеграција севера у уставни и правни поредак Републике Косово“. Текстом из Брисела припадници српског народа постају припадници „српске заједнице“, односно, српске националне мањине и држављани „Републике Косово“.

Можда ће брзо доћи време да и љубитељи коза и јараца јавно покажу шта (и кога) воле. Да и они са својим драгим сексуалним партнерима и партнеркама, поносно продефилују градом, док са њима шетају председник републике и владе, министри и амбасадори нама пријатељских земаља, које су нас бомбардовале 1999.

Свесно или не, Ви сте, господине Бакићу увредили хиљаде студената, наставника и сарадника Универзитета у Приштини, садашњинх и бивших. Када смо већ код бивших, можда Ви то не осећате и ми то разумемо, али Ви сте увредили и десетине наших студената и наставника који су животе дали за одбрану нашег универзитета.

У данима када Друга Србија грми како је држава попустила пред "хулиганима" и "фашистима" који су хтели да спрече "Параду поноса", лако је пропустити удар на државу који изводи ЈУКОМ. Али, одговор званичних органа на тај гест показаће праву спремност Србије да постане озбиљна држава.

Инсистирање на фантомском датуму за добијање исто тако фантомских преговора са Бриселом са неизвесним резултатом довољан је показатељ какав курс заузима Влада Србије. Председник Николић је наставио са политиком извињавања бившег председника Тадића и заиста ову власт ништа не разликује од претходне.

По министру, изгледа, не може се бити толерантан и бити конзервативан, односно изражавати недопадање у вези геј параде. Да бисте били "истински толерантни", по министру, ви морате да прихватите хомосексуалност, ви морате да пристанете на изједначавање хомосексуалности и хетеросексуалности.

Криза која је достигла тачку неиздржљивости отмицом Косова и Метохије и захтевом да ми на то добровољно пристанемо, одраз је опште обезглављености и малаксалости духа, а код многих, нажалост, и слома одбранбених механизама.

Због тога што ова власт упорно говори да Србији у овом тренутку избори нису потребни. А кад оваква власт са упорношћу нешто тврди, можемо бити сигурни да ствари стоје потпуно супротно. Због тога што живот не може да чека.

Циљ овог текста је кратко подсећање на државу са којом се можда понајпре можемо поредити по свим релевантним факторима, а која такорећи управо пролази кроз бриселску ЕУ капију. Реч је о Хрватској. 

Тај другачији приступ није се заснивао на више новца, увођењи компјутера, поповању о толеранцији, различитости и осталим грађанским врлинама, нити на прилагођавању градива интересовањима сморене деце, већ на простом повратку на "старо", тј. на ред, дисциплину и мукотрпан рад.