Док стари режим броји своје последње дане, помаља се једна нова Бушова доктрина, коју треба задавити још у колевци. Као и изворна Бушова доктрина ова такође одбацује међународно право инсистирањем да САД имају природно право на прелазак међународних граница.

Штагод рекли за премијера Владимира Путина, председника Медведева и њихове сараднике, они су прорачунате и прагматичне вође. Њихова жеља је да Русији поврате величину и увећају њен утицај, посебно у непосредном окружењу.

Обама и Мек Кејн су, из различитих идеолошких перспектива, уствари, ишли ка истој, умерено-обједињавајућој политичкој позицији која је водила ка истим „системским“ понашањима.

Сенатор Мекејн верује да је Ирак главни фронт у борби против тероризма, док Сенатор Обама, пак сматра, да је најважнији фронт у борби против тероризма Авганистан.

Републикански стратези мајсторски користе мане либерализма. Њихова „забринутост“ за сиромашне помешана је са једва прикривеном равнодушношћу, ако не и презиром, према обичним радницима, а политички коректан феминизам са прикривеним неповерењем према женама на власти.

Оно што постоји у данашњем Ираку би се могло назвати либертаријански пакао, а либертаријански рај је идеја да се цео свет креће ка истој будућности која ће бити дивна и за коју је потребно само да имамо што мање државе.

Украјинско питање подиже тензије. Русија и Украјина имају сувише блиске односе, те би перспектива уласка Кијева у НАТО могла да изазове озбиљне проблеме. Постоји на стотине километара додирних тачака између ове две земље без јасно одређених граница.

Сенатор Џон МекКејн наставља да инсистира на томе да ће државе које имају сличне облике владавине имати исте интересе који се тичу њихове спољне политике. „Лига народа“ је била жалостан неуспех; зашто би „Лига демократија“ прошла боље?

Срамота је, али не користим те технологије. Не користим чак ни телефон. Моји оператери, моје особље то чини за мене. Али они то тако добро раде, да им завидим. Није важно колико телефона имате. Како можете измерити ауторитет?

Кад неко постаје шеф државе, а није зарадио ни копејке, то оставља лош утисак, доживљава се као претња. Као прво, није јасно шта је дотле радио, зашто, ако је тако паметан и добар, није успео да обезбеди себе и породицу.