Први услов српске слободе јесте да се сви Срби саберу под једном заставом и кажу одлучно НЕ ,,другој Србији” и пројекту ,,интеграције” у ЕУ и НАТО, а да би се то остварило, нужно је правазићи општу разједињеност и секташтво, сујету и лидерство, личне амбиције и идеолошку нетрпељивост.

Чињеница да никада нису утврђени токови новца којим се финансирају странке и њихове изборне кампање довољан је доказ да су партије пре свега добро организоване интересне групације, да делују изнад закона, јер су постале праве приватне фирме за одржавање на власти.

Као да ДСС није била у власти у време највећих афера, разорних приватизација, тајкунских монопола, осиромашења и повећања незапослености. Она се понаша као да није ни излазила из опозиције и као да се тек спрема за остваривање својих епохалних идеја.

Ако сада Хрвати буду имали доказ да су Крсте Бјелић, Милорад Комраков и Радован Бранков подстрекивали на злочине над хрватским цивилима – јер су били ангажовани на државним медијима – тужба против Србије добија можда и одлучујућу предност у односу на ону коју је својевремено покренула Босна.

(Из Архиве НСПМ-а, 28.06.2008)

Где је Видовдан, ту је увек и прича о херојству, жртви и издаји. Књиге кажу да је Вук Бранковић, по свој прилици, неоправдано оптужен за издају у Косовској бици. Нажалост, у актуелној борби за Косово таква грешка тешко да се може поткрасти.

ЛДП је и настала на резолутним тврдњама да никаквог компромиса неће бити са снагама старог режима, да би након неколико месеци у парламенту и градској скупштини дошли до епохалне спознаје да је неупоредиво ефикасније инсистирати на ономе што спаја.

И поред огромног притиска Запада, на све начине треба избегавати уставно учвршћивање асиметричних региона све док постоји непосредна опасност од распада земље. Отцепљење Војводине ће довести у питање и смисао њеног постојања и Србе претворити у европске Курде. 

Право на јавно информисање обухвата нарочито право на слободу изражавања мисли, слободу прикупљања, истраживања, објављивања и ширења идеја, информација и мишљења, слободу штампања. Јасно је да у закону нема ни трага од уважавања ових слобода, нити свести о њиховом постојању.

У културолошком смислу, ондашња глобализација у виду хеленизације и романизације, подсећа на модерну европеизацију и американизацију. Као у данашњој Србији, тако су и у ондашњој Јудеји постоjале поделe на оне који би да се утопе у светске токове и оне који би да очувају традицију.

Бивши амерички председник Џими Картер изјавио је да Израел има око 150 атомских бомби(!), чиме је прекинуо израелско ћутање по овом питању… Наравно да Израелу и Америци никако не би одговарало да у региону постоји још једна нуклеарна сила.