Neke sličnosti između onoga što je govorio Nedić i što danas govori Druga Srbija zaista su upadljive. "Mi smo zrno peska u uzburkanom svetskom moru", upozoravao je Milan Nedić Srbe, "nemoj da se mešamo u tuđe stvari, gledajmo svoje interese". Politika, treba da bude "najkrući izraz stvarnosti i razuma".

Jovanovićev diskurs je revolucionaran i isključiv, a njegova partija izuzetno podseća na boljševike iz vremena obrazovanja ruskog parlamentarizma. Odnosi vlast-opozicija nerelevantni su, dokle god se država usmerava ka „svetlim horizontima“.

Ako je Tadić napravio radikalan zaokret ka Moskvi i Pekingu, a po svoj prilici jeste, koliko nas košta što takav zaokret nije napravio pre godinu i po dana, kada mu je ključni partner u vlasti bila DSS, neuporedivo korisnija za kontakte sa Moskvom i Pekingom nego Čanak, Dinkić, Krkobabić i Ugljanin?

Da li su ideologija homoseksulizma i njena društvena pobeda možda manje bitni od poraza tradicionalnih pogleda na svet? Možda se tu krije ključ za odgonetanje tajne održavanja tzv. Povorke ponosa: demonstriramo li zapravo čija će biti ova zemlja?

Jasno je da Sonja Biserko ne ispunjava osnovni uslov za dobijanje nagrade jer se ona i ne zalaže za slobodu i jednakost svih ljudi, budući da se prava Srba i njihove žrtve ne tretiraju jednako kao prava i žrtve drugih naroda.

Podizanje spomenika „turskoj vojsci“ na Vezircu bilo bi provokacija, možda čak i uvreda Republike Turske, sekularne, moderne zemlje, čije je bitno obeležje to što je odbacila državno-pravni kontinuitet otomanskog carstva.

Umesto da srpske vlasti odbiju zahtev za održavanje gej parade, one su  najavile učešće pojedinih svojih predstavnika u toj "paradi sramote". Posebno se srpska policija javlja kao neko ko će da obezbedi "integritet" gej paradera, i tako dokaže svoju "evropsku orijentaciju".

Greška je u glavama tvoraca zakona. Oni izgleda nikada nisu čuli da je negativna sloboda – sloboda od pritiska, prinude i regulative vlasti – ključna liberalna sloboda, te da je sloboda veća ukoliko je zakonsko zadiranje manje.

Očigledno je da predsednik Republike pokreće rešavanje pitanja koja nisu u njegovoj neposrednoj nadležnosti. Vlada i njen predsednik više funkcionišu kao deo Narodne kancelarije predsednika Republike, nego kao najviša izvršna vlast.