Izjasniti se protiv Rusije, ne samo kada je u pitanju sukob u Gruziji, ispostavlja nam se kao neka vrsta blanko ulaznice za napredni deo sveta – predstavlja overeno svedočanstvo o demokratskim kvalitetima.

Ambasadore pojedinih zemalja u Srbiji od većine njihovih kolega izdvaja i sama činjenica da su toliko prisutni u medijima da ih prepoznaje i šira javnost.

S druge strane, prozapadnjački srbijanski političari kao da izbegavaju stvarnost ''Evropske unije''. Jedna od propagandnih parola u poslednjim izborima je bila: ''Posao ne može da čeka''. Poznavaoci stvarnosti tog udruženja, međutim, kažu drugčije.

Posle 50 godina RTS je pred zadatkom koji je odgovorniji od svih pred kojim je stajao. Nekad je on bio u „narodnom frontu” sa inim – danas je sam.

Može li se aktuelnoj dilemi da li je Vojska Srbije moćna regionalna sila dovoljna da odbrani interese zemlje ili je to karikiranje borbene moći oličeno u paraderstvu vojnog vrha dodati i sveprisutna pitalica sa šireg društvenog fona – postoji li vojna elita?

Tišina sa kojom LDP prati pregovore govori da je Mišković postao drag američkim interesima. Delta će izaći na londonsku berzu, privatizacioni plen je legalizovan, prošlost oproštena. Zauzvrat, Mišković i prijatelji izvadiće priznanice o uplatama.

Svi oni tvrde da je većinsko tumačenje „prave” vere i demokratije u osnovi netačno i jeretičko i da će samo pravo tumačenje i primena njihovih principa voditi u spasenje. Naravno, pravo tumačenje je ono koje daje grupica pojedinaca sa ciljem ostvarenja sopstvenih interesa.