Pored ekonomskog privilegovanja i političke volje kao «osnove» legitimiteta Statuta, postoji još jedan argument protiv ovog dokumenta. Da li iza ovoga stoji demokratska većina u Vojvodini, ali i u Srbiji? Ne tiče se statut samo građana Vojvodine, već i svih građana Srbije.

Nije dovoljno politički ukloniti Pajtića. Neophodno je ukloniti čitavu institucionalnu osnovu, koja neprestano rađa autonomaštvo i secesionizam. Dakle, regionalizovati i decentralizovati APV tako da od nje nikada ne može da se konstruiše nekakva paradržava.

Predlogom statuta predviđeno je stvaranje Razvojne banke Vojvodine, što je stara etatistička ideja Čanka i ekipe. Ne mogu oni da prihvate liberalni koncept privatnog bankarstva, već bi se vratili u onu milu 1974. godinu kada je pokrajinska vlast držala pokrajinske pare. 

Predlog Statuta APV, ne samo što nije u skladu sa Ustavom i zakonima koje regulišu pitanja nacionalnog i teritorijalnog uređenja i međunarodnih odnosa zemlje, već nije u skladu ni sa najvišim pravnim normama zemlje koje regulišu pitanje naplate i raspodele poreza.

Ali, ako već Vojvođani nisu „kadri“ da budu „dovoljno autonomni“ protiv Južnog toka, mogu li Pomoravci, Šumadinci i Nišlije biti „politički podobniji“ za autonomiju?

SNS je trenutno hrast presađen u saksiju. Bujna krošnja i snažno stablo, ali iščupani iz korena i sa prekinutom vezom sa izvorom iz kojeg su crpeli energiju i snagu.

Ivica Dačić izgleda da je, u poslednji čas, to shvatio. On je politički "prikočio". Time je verovatno spasao svoju stranku od izbornog i istorijskog sloma. Ima jedna stranka od koje jedino zavisi hoće li statut, u ovom otrovnom obliku, proći u srpskoj skupštini. 

Problem je u tome što je novi Statut izvučen iz ormara tek nakon poslednjih izbora. O njemu nije bilo ni reči tokom predizborne kampanje. Glavne teme te kampanje su bile „evro-integracije“ i sprečavanje povratka na vlast „mračnih snaga iz 1990-ih“.

"Modernizacija i decentralizacija Srbije", kakvu su pregli da izvrše Pajtić i ostali reformatori, za Crkvu možda pre izgleda kao rušenje i upropaštavanje onoga što su pokolenja naših predaka s mukom stvarala, nego kao reforma koja popravlja postojeće.

Predsednik Tadić nema ni približno tako jaku poziciju u svojoj stranci kako to široj javnosti izgleda. Ako on dopusti izglasavanje Statuta Vojvodine, očigledno antidržavnog, antiustavnog i antinacionalnog akta, pokazaće da zapravo ne kontroliše situaciju.