Ne smemo dopustiti da se ova tema od nacionalnog značaja, kao i tolike druge pre nje, otalja i gurne pod tepih, pa da i narednih trideset godina srpski jezik i pismo nastave da budu taoci javašluka, konformizma, i kompleksa niže vrednosti.

Pomalo paradoksalno, počinjemo sa pitanjem zaštite pisma pre nego što se posvetimo zaštiti jezika. Ovo odražava problematičnu činjenicu da ćirilica predstavlja osnovnu odliku koja srpski jezik odvaja od samoproglašenih jezičkih standarda bivše braće (i bivših Srba) u regionu, ali pre svega proizilazi iz činjenice da je upravo ćirilica onaj aspekt srpskog jezikoslovlja i pismenosti koji je najviše ugrožen. 

Srbija ima pravo da očekuje da Rusija bude verna ikoni cara Nikolaja i njegove mučeničke porodice samo u onoj meri, u kojoj je sama spremna da bude verna ikoni cara Lazara i kosovskih mučenika. 

Zamislite da imate 13-14 godina i da treba da prepoznate ovog čoveka, ovako mrljavog i neuverljivog, a poznat vam je, nije da nije... Mogli ste ga tokom školovanja negde već videti. U rubrici istorija.  Moguće je da su ovaj put sastavljači testa želeli da izađu u susret deci s jednim lakim pitanjem, međutim, pitanje nije glasilo po čemu je poznat Dositej Obradović, šta je učinio, koja su njegova dela, nego je trebalo prepoznati njegovu sliku.

I to je moralo da se dogodi. Ostvarenje „Solo – priča o Zvezdanim ratovima“ reditelja Rona Hauarda postalo je prvi film iz Lukasove franšize za koji se očekuje da će propasti na bioskopskim blagajnama. Objektivnih razloga za relativno loš uspeh „Soloa“ je mnogo, ali srećom po reditelja i ekipu filma, nijedan od njih u osnovi nema nikakve veze sa kvalitetom filma koji su snimili.

 Ukoliko su njeni "nebulozni" stihovi, neminovni plod sprege primitivizam/ kriminal/nacionalizam, ratni zločini, što sve našu raju po proverenoj formuli baca u trans, kako onda objasniti činjenicu da i velike i mnogopoštovane svetske muzičke zvezde barataju sa stihovima slične umetničke "razine"? Kakvoj prljavoj ideološko/šovinističkoj epizodi iz svoje biografije duguju na primer Britni Spirs ili Madona svoje bisere?

Ovaj serijal ubedljivo i sa mnogo talenta zahvata suštinu unutrašnjih sukoba u ljudskom društvu, a sve da bi nam pričao jednu u velikoj meri večnu priču o humanosti i otuđenju, empatiji i ksenofobiji, banalnosti zla i uzvišenosti dobra, a sve to stavljeno u realpolitički kontekst koji je sasvim primenjiv na savremeno društvo. I koji mu je, možda, preko potreban. 

 Naravno, i da, dok ih vaspitavamo i pripremamo za život, ne zaboravimo da su upravo oni ta generacija na koju moramo da računamo da će biti dovoljno smela i zrela da svet za neke nove klince menja nabolje. I to ne onaj virtuelni.

Da li u vlastitim kolekcijama imate knjige – duhove? Autor ovih redova posjeduje dva takva romana – “Rasulo” Bore Ćosića i “Ukletog Srbijanca” Ivana Ivanovića.

Kome dakle treba to neprekidno javno kićenje naših čestitih ratara sramnim izazom paor? Naravno, gospodskim politikantima koji jako vole da njih narod bira da bi oni tim narodom vladali. Eto, baš na to nas je upozorio čika-Jova Zmaj pre sto trideset godina.