Drugi i verovatno glavni razlog protivljenja glasne manjine Srba protiv Tesline sahrane jeste tajming kada je došlo do potpisivanja sporazuma. Predizborno vreme. Strah da se potpisnici sporazuma ne okoriste činjenicom da su oni i jedino oni doprineli ovom civilizacijskom činu.

Mnogi „naši“ mediji su pod kontrolom stranaca iz te unije koja se „zalaže“ za medijske slobode. Ako i pored toga slobode nema, logično je zaključiti da te slobode nema ni tamo. Virtuelni medijski svet nije srpski ili balkanski specifikum. Zapadnjačka medijska sfera takođe je strogo kontrolisana.

Osveta i samožrtvovanje 47 Ronina je vratila, i kasnijom formalnom odlukom Šogunata, poštovanje imena i poseda Asano Naganorija, ali i čast ostalim njegovim samurajima – kao i posao. Jer služili su „osramoćenoj“familiji Asano, pa zbog toga nigde nisu mogli da nađu posao kao ratnici.

Doputovao sam u Rusiju i krstio se. Najmanje poslednjih 10 godina važno mesto u stvaralaštvu Alise zauzimaju teme pravoslavlja i slovenstva. 2008. godine Kinčev i njegovi muzičari su održali na Trgu Republike u Beogradu kocert pod parolom Kosovo je Srbija.

Takav repertoar je u ovih 65 godina postojanja i rada „Kola“ obuhvatio preko 160 koreografija. Od rasturanja SFRJ 1991. godine, umesto jugoslovenskog etno - prostora, repertoar Ansambla  pokriva etnokoreološke oblasti Srbije i Crne Gore, kao i oblasti iz bivše Jugoslavije u kojima živi ili je živeo srpski živalj sa oko 40 koreografskih dela.

Razlika između Srba i drugih štokavaca nije lingvistička nego konfesionalna. Stoga je za utvrđivanje srpskog nacionalnog identiteta verski činilac presudan. Lako je razlikovati Srbina i Mađara po jeziku, ali je nemoguće razlikovati Srbina i Hrvata po jeziku. Stoga je izgradnja pravoslavne verske svesti ključan činilac u izgradnji srpske nacionalne svesti.

Oni koji drugačije misle „izabrali“ su da se povuku, nakon što su obesmišljeni, ismejani, marginalizovani. Koncentracijom virtualnog kapitala, i spremnošću da u datom momentu na datom mestu svojim prilivom obesmisli sve, sprečava se svaki oblik drugačijeg promišljanja.

Ivan Medenica je daleko od stava da je predstava otvorena knjiga, jer govoreći da su srpski patriotizam i muzika koja ga oličava ukaljani ratovima iz devedesetih, za čije je vođenje i pokretanje najodgovornija Srbija, samo demonstrira svoju ideološku zatvorenost, neobjektivnost i isključivost.

Srbija je zemlja u kojoj su neistomišljenici diktature neoliberalizma unapred osuđeni kao konzervativni, klerikalni, rudimentirani izdanci mračnog srednjeg veka, suvišni članovi društva koji su, maltene, nesposobni i nepodobni za život u savremenom svetu. 

Neko ko ne živi u Srbiji bi nakon slušanja pesme zaključio da se samo nacionalisti, patriote, pravoslavni vernici i navijači povezuju u grupe, dok su (valjda) „pederi“, „Hrvati“ i „Šiptari“ slobodni, individualistički i demokratski nastrojeni ljudi koji propagiraju toleranciju, ljudska prava i ostale (polu)prazne reči kojima značenje izmiče.