Да ли је онда кључ за више жена на високим положајима – ослобађање од кривице? Треба ли да тежимо друштву у коме су и очеви и мајке једнако равнодушни према чињеници да су за њиих деца једва нешто више од слике на радном столу? Или је решење управо у супротном – да и мушкарци треба да промене животне приоритете, и почну да осећају више кривице што нису присутни у животима своје деце?

Екранизација романа Колинсове додала је целој овој причи нову димензију, омогућивши публици да повуче визуелну паралелу између диригованог, манипулативног и идеологизованог жанра „ријалитија“ и суморне и крваве глобалне стварности.

Како друкчије него чудом, назвати и Успенски саборни храм је главни храм ове Лавре. Према летопису ''Повест древних времена'' летописца Нестора, црква основана још 1072. године. То је био и први камени храм у овом манастиру. Камени није значио да је искључиво од камена него од чврстог материјала, било да је цигла, или камен.

У књизи од неколико стотина страна за нас су можда најзанимљивија поглавља 10 и 11, о Југославији и Румунији, из којих се стиче утисак да гђа Мекмилан не само да нема објективан приступ теми коју обрађује, већ је и необавештена, површна, злурада или чак злонамерна.

Са својих пророчких висина Достојевски је јасно сагледао трагедију Европе. И открио њен узрок. Узрок је то што је Европа кроз римокатолицизам и протестантизам унаказила и изгубила лик Богочовека Христа, ту једину вечну вредност, ради које стоје и постоје сви светови. И због тога се тамо све замутило и кренуло у хаос.

Главна светиња манастира су мошти светог Сергија које се налазе у сребрном ковчегу. Првобитно су мошти свеца пронађене приликом копања темеља данашње цркве и по њеном завршетку су у посебном кивоту биле смештене испред олтара. 

У државну историју Русије Сергије Радоњежски је ушао као човек који је успео да уједини несложне руске кнежеве и предсказао је победу Димитрија Донског на Куликовом пољу. Благосиљајући кнеза пре битке са каном Мамајем, послао је са војском и своја два најбоља монаха Александра Пересвета и Андреја Ослабју.

Овај скуп је у својој основи имао тежњу да се на академском нивоу и на озбиљан и утемељен начин омогући пласирање ставова наших историчара, књижевника и истраживача из области с друштвених наука о узроцима, току и последицама Првог светског рата.

Није непријатељу био само циљ манастир, као грађевина и стратешки важно место, нити само богат плен у виду злата, оружја, барута, него је најважнији циљ је био победити, сломити слободарски дух руског народа.

Можда ће се након смрти Добрице Ћосића створити услови да он не буде више предмет сталних политилкантских и памфлетистичких напада већ ће његово књижевно дело бити предмет нових и објективних анализа.