Sloba Antonić prepisuje Vukadinovićevu analizu (uz dodatak Statuta Vojvodine, rezolucije o Srebrenici, represije nakon 10. oktobra, ubistvo Ranka Panića) i opisuje Tomin štrajk terminima „politički marketing“ i „galama“, kao da je reč o marketingu flaše piva ili fudbalskoj utakmici.

Vukadinović svesno, svojim pisanjem, učestvuje u opštoj pomami protiv Sarajeva, kao glavnog grada BiH. Vukadinović sebi dopušta da napada i NVO i njene aktiviste. On i njemu slični potpomaže BH jahače apokalipse.

Diplomatija je odavno, a pogotovo od petog oktobra 2000.godine, sa trojicom ministara na čelu, nanijela Srbiji nesagledive posledice, odnosno Srbi nemaju svoju diplomatiju još od 1945.

Dveri se smatraju političkim pokretom, kako kažu Pokret za život Srbije. Svačije je pravo da ovo smatra dovoljnim ili nedovoljnim za prozivanje pokretom, ali definitivno nije moguće apsolutno osporiti takav karakter Pokretu za život Srbije.

Kao advokata "sa velikim iskustvom za političke delikte", molim gospodina Popovića da formuliše ideološku definiciju nacionalizma i da iz mojih tridesetak knjiga citiram barem tri nacionalističko-šovinističke, antidemokratske i antihumanističke rečenice.

Narečeni dvojac izgleda beše ovlastio Čitluk Sahibija. Sahibijine sluge su Vukadinoviću i Antoniću davale pare i medijski prostor, a oni se sve vreme predstavljali kao „objektivni analitičari“. Čista nauka, burazeru. Drag mi je Platon, ali mi je istina draža.

Ako bi Basarin angažovani lakrdijaški roman trebalo da utiče na preoblikovanje srpske istorijske svesti, a on je zbog toga i napisan, onda bi morao da bude bar malo ubedljiviji, pouzdaniji i ciničniji u onoj meri u kojoj čitaoci neće posumnjati u njegove neskriveno loše namere.

Mi znamo i verujemo da je ogromna većina građana ove zemlje, većina običnih ljudi, suštinski na našoj, patriotskoj, nacionalnoj i demokratskoj poziciji. I da ih ima svuda.