Dr Lider nam duguje nekoliko odgovora. Na primer, zašto tako pitomo piše za režimsku Politiku a na opozicionim sajtovima se izdaje za velikog i beskompromisnog opozicionara? Zašto se priključio klubu mrzitelja Koštunice? Zašto je pristao da bude Koštuničin savetnik?

Pitanje je ko tu koga razočarao, ali britanski konzervativni politički i kulturni model, koji je Đurković godinama želeo da presadi u srpsko političko i društveno tkivo, iz nekog je razloga naprasno izgubio svoju privlačnost u njegovim očima.

Sve što čovek može da kaže jeste da je ova „teorija“ u socijalnom smislu uvredljiva, a u saznajnom isprazna i nepotkrepljena. Neko bi, recimo, mogao da izađe sa teorijom da je Miša Đurković britanski špijun.

Ene, sinoć kod Matijine kćeri: LDP Jakšić protiv ministra patriote, a tu je Analitičar da potvrdi kako je baš taj ministar pravi patriota i da ga upozori da ostane na patriotskom kursu.

Otišao sam tako daleko u poltronstvu da sam se Tadiću javno preporučivao za premijerski položaj. Menjao sam stranke "češće nego košulje"; ne znam ko je Čehov, a ko je Gogolj, neprestano se prilagođavam centrima moći. Uveren da uprkos dvodecenijskom posrtanju Srbi mogu mnogo više i mnogo bolje.

Sigurno smo nekada i grešili u proceni (skromno se nadamo da to nije bilo baš previše često, a svakako znatno manje nego kod nekih drugih kolega). Ali je barem svako, i kada se slaže i kada se ne slaže sa nama, mogao da bude siguran da je to mišljenje, čak i ako je pogrešno, plod naše sopstvene pameti.

Smešno mi je dokazujem svoje intelektualno poštenje i objašnjavam da su u pitanju laži. Podsetiću samo da je povod za seriju kleveta bilo mišljenje Antonića i Vukadinovića da je rezolucija, koju je Jeremić (uz Tadićevu saglasnost) podneo u UN nakon presude MSP, ipak elementarno patriotska.

Drugo je pitanje kako su oni dobili izbore, zašto smo mi patriote, dopustili da pobede, kolika je odgovornost Koštunice za "vraćanje mandata narodu" u momentu kada je svaka budala mogla da vidi da je popularnost "narodnjaka" na niskim granama, itd...

Nevolja je u tome što ste direktno obmanuli čitaoce, sugerišući kako je u pitanju neko reteriranje i povlačenje „borbene“ izjave. Niti sam ja promenio mišljenje, niti je gornja izjava „nestala“ sa sajta, nego je, kao i ostale foto-vesti, spuštena sa naslovne strane u arhivu, gde se i sada nalazi.

Osvrtanje na bilo koje političko pitanje je borba za vlast. Politika je nastojanje čovjeka da stekne punomoć za vršenje vlasti. Ako vjeruje da mu moć daje narod, onda ga on izluđuje u masmedijima. Zato su se profesori morali uzdići iznad politike i  izbjeći politička opredjeljenja. Kako izvršiti moralnu obnovu, pitanje je svih pitanja.