Kada bi Vesna Pešić bila politički prvak srpskog naroda, od države, od njene teritorije, nacionalnih interesa i prava, kolektivnog ponosa i dostojanstva ne bi ostalo ništa.

Dobra je ovo pokazna vežba tendencioznog čitanja, učitavanja, "govora mržnje" i falsifikata – vrednih, naše je skromno mišljenje, makar jedne pristojne tužbe.

On je ličnost bogate i zanimljive biografije: bio je partizan, komunista, disident, demokratski kritičar vlasti i stvaralac svesti o nacionalnim interesima srpskog naroda, predsednik države SR Jugoslavije 1993. godine.

Da li je sve u ljudskim pravima ili ima nešto i u donacijama – probajte sami da otkrijete u tekstovima koji oslikavaju polemiku koja petnaestak dana drma srpsku nevladinu scenu.

Srbi su u Hrvatskoj svedeni na procenat, koji će Hrvati za 50 godina toliko lako asimilirati dok će drugi deo biti za pokazivanje prijateljima iz Evrope. U tom smislu će Hrvatska kao država teško ponovo imati priliku da protera 500 hiljada Srba, budući da neće biti „biološkog materijala“ za proterivanje.

Marković je svesno zaboravio da je taj događaj u Srebrenici imao i sijaset drugih razloga i povoda. Da je nešto više čitao, na primer, o zbivanjima uoči Prvog srpskog ustanka, pronašao bi i podatak da su dvojica beogradskih aga bila iz Srebrenice.

Jedina moja eksplikacija je trag vatikanskih i vašingtonskih spin-doktora, koji su, koliko uspevam da rekonstruišem sećanje, najverovatnije posao „čistača“ obavili odmah po susretu papa-Klinton, na način kako je to Širak učinio u Parizu.

U delovanju REKOM-a, naime, ne postoji “okrivljeni” ili “optuženi”. Jednako važno, niko nema pred REKOM-om obavezu da daje iskaze protiv sebe ili bliskih lica.

Pripadam onom delu ljudi koje Nacrt statuta REKOM-a naziva žrtve rata i mislim da mogu govoriti u ime dobrog dela porodica ubijenih u proteklim ratovima.

Ristivojević nadmašuje samog sebe kada, pred kraj teksta, uspeva da otkrije “sličnost” između REKOM-a, s jedne, i prekih sudova iz perioda posle Drugog svetskog rata, s druge strane.