U poslednje vreme ovo nije prvi put da Danas objavljuje neproverene i obmanjujuće navode o meni na naslovnoj strani. Problem da se napravi jedan telefonski poziv i utvrdi istina može postojati samo ukoliko je suprotno isplativije.

Izmišljeni rascep u Srbiji treba da oklevata demokratske idejne i političke orijentacije. Demokratija je prostor za razlike a ne za jednoumlje. Drugo, primitivizuje ostali deo Srbije ako je Vojvodina evropska kulturološka matrica.

Jer upravo se Đorđe Vukadinović busa u patriotske grudi kad nalazi da je on taj koji je pozvan da povlači granicu između poželjnog demaskiranja kvazipatriotskih bizMismena i podle, licemerne i izdajničke generalizacije.

Uz malo truda Vukadinović bi se prisetio da se u pregovore s Prištinom ušlo ubrzo po formiranju prve Koštuničine vlade, a državna politika koju su definisali upravo kopredsednici pregovaračkog tima (Tadić i Koštunica) bila je pronalaženje kompromisnog rešenja.

Drugim riječima, da ne beše Srba nakon Krbavske bitke 1493. g. pa sve do danas, vrlo je vjerojatno da se na karti Europe ne bi mogla pročitati nikakva “Hrvatska”.

Teško mi je da prihvatim da se jedan renomirani časopis kao što je "Vreme" saglašava sa uvredljivim rečnikom autora pomenutog teksta koji moje izjave karakteriše kao "laži, frazetine i besmislice".

Umesto da smo u drugom krugu podržali Tomu Nikolića, mi smo se odlučili da neiznošenjem stava zapravo podržimo Borisa Tadića. Sva sreća, pa su naši simpatizeri razmišljali svojom glavom i glasali su za Tomu. I posle svega – zašto nismo čestitali pobedu Tomi Nikoliću!?

Naš Pokret je definitivno napravio pometnju na političkoj sceni i danas mnogima spolja i iznutra smeta naše postojanje jer kvari političku zabavu i dogovorene šeme i kombinacije. I to je normalno.

Sledeće logično pitanje je: Kako je moguće da jedan ozbiljan dnevni list, kao što je beogradska “Politika“, bez temeljne provere ponuđenih podataka srlja u objavljivanje članka sa takvim podacima? 

Da sam stvarno bio „agent (provokator), odnosno saradnik jugoslavenske Službe državne sigurnosti /SDB/“, o tome bi, mislim, ma gde, unutar te službe, pre svega, morali postojati neki pismeni-zvanični-materijalni-nedvosmisleni tragovi, odnosno dokazi.