Ових дана велику полемику у Србији и окружењу изазива договор Албаније, Србије и Северне Македоније око „малог шенгена“. Сумњичави истичу са правом опасност да се на мала – велика врата „Косово“ уведе у причу као држава и да се тако народ припреми и за званично признање

Док је премијер муцао како није знао да је тај Миша Банана с којим се сретао угледни криминалац из Шарићевог клана, а влада се, бар наоко, заљуљала до пада, Николић је све то посматрао са краљевске дистанце.

Онај ко руководи државом и фискалном политиком, мора исто тако имати у својим рукама и контролу над емисијом новца и уопште монетарном политиком, јер она је алфа и омега привредног развоја. 

Проблем је, у првој равни, у томе што је врх управљачког слоја на западу изборио за себе апсолутну неодговорност за било какве последице, па и оне у којима је доказано да су криминалци, а у дубљем смислу у томе што се на овим основама више не може обезбеђивати развој западних друштава, што цео проблем пребацује на политички терен.

Поделе су, нажалост, традиционална одлика Срба. И увек су нас скупо коштале. Током деценија и векова те поделе су само продубљивана и добијале су нова политичка својства и облике.

 Без жеље да се пресуђује о истинитости оптужби, ипак постоји бојазан да ће свако ко је спреман да „безусловно верује” (у овом случају „жени”) у својој жељи да политизује лично изгледа приде деполитизовати оно очигледно политичко.

Утицај Међународног суда био је посебно важан у државама насталим на подручју бивше Југославије. Међународни суд је стекао заслужену репутацију независне, правичне и непристрасне институције.

Србија је потпуно зависна од кредита и финансијске помоћи ММФ-а и Светске банке, те стога приступа својеврсној акробатици у испуњавању захтева. Jедина будућност је у оживљавању државне контроле тржишта и неке врсте економског национализма.

Постоје различите хипотезе око разлога који су приволели Трампа да се одлучи на спровођење одлуке  за коју су његови претходници исказивали само вербалну подршку. Извесно је да председник жели да очува лојалност протестантског пројеврејског гласачког тела, које га је подржавало, и да обезбеди подршку у јеврејској заједници, у већини за Хилари Клинтон приликом председничких избора 2016. године

Борис Тадић је у изборној кампањи неколико пута покретао питање имовине коју он поседује, али није у томе проблем његове кампање, већ је главно питање колика је имовина његове страначке и функционерске свите и политичке клијентеле.