У нама актуелном свету менаџера, у коме морате постати „укалупљени објект“ уколико желите успети (за разлику од непосредне прошлости када је „аутентични субјект“ постављан појединцу као императив), критичко мишљење има нарочиту вредност.

Историја показује да је заједничка борба могућа. Током битке на Сутјесци 1943. борили су се против немачког нацизма и Срби и Хрвати, као југословенски партизани. Комунистичка партија успела је у немогућим условима да наметне концепт наднационалне социјалне еманципације која је укључивала и националну равноправност, братсво и јединство.

Референдум о државно-правном и демократском положају Аутономне Покрајине Војводине јесте израз историјског и непотрошивог права њених грађана да одлучују о својој будућности.

Александре Вучићу, од твојих епских подвига и победа, спавања на поду у бриселском хотелу, дошли смо до тога да нам кажеш да немамо ни метар српске земље на Косову. Да нам кажеш да нема Срба на Косову. Зашто лажеш, Александре Вучићу?

Они који су донедавно помагали фундаменталисте у Сирији, као што је Саудијска Арабија, сада су најгласнији у борби против њих. Ситуација са Исламском државом најбоље потврђује чињеницу да се стара непријатељства заборављају када сте суочени са заједничком претњом.

Остале водитељке говорних програма више воле да вичу и млатарају рукама или да се безразложно смеју. Оне вртлогу првих речи реченице додају развлачење на њеном крају у коме се последња реч изговара уздизањем гласа, као када смо учили да читамо.

Да ли је, дакле, могућ антирежимски протест без Косова? Није! Питање Космета не само да представља жижну тачку свих непочинстава, махинација, и злодела актуелних власти, не само да стоји у темељу системског гажења уставних и законских права грађана Србије које се затим преносе на све остале домене политике, него истовремено представља централно политичко питање Србије и српског народа

Теоријски, ако се овако настави у недоглед, и ако се сви будемо изређали, и зајахали макар на кратко, овом нашом једином, већ добрано исцрпљеном и посрнулом домовином, нашом Србијом, сви ћемо коначно живети много боље! Невоља је само што наша домовина, наша Србија то сигурно неће преживети!

Кошарка није измишљена у Србији, али је у овој земљи одомаћена, она је присвојена утолико је што је сада испуњена једним специфичним менталитетом, историјом, асоцијацима, симболиком, личним успоменама, па и тумачењима.

Будућност српске левице је везана за једно питање, које је, бојим се, само наизглед једноставно. Требало би да га себи постави свако ко верује у солидарност, друштвену једнакост и праведну расподелу, коме је срце на страни оних који су на друштвеном дну или мало изнад њега. Шта ми је главни циљ – врло, „грађанско“ Ја или добробит пониженог народа? Нажалост, не може и једно и друго.