Можда више него у Милошевићево време, у медијима постоји спрега политике, приватног капитала и личних интереса, резултирајући посредном контролом комплетне медијске сцене. Утисак је да је и данас, као у Милошевићево време, један део медија фаворизован.

Суштина Хегелове пиљарице је да бујицом других оптужби скрене тему са суштине. Кога интересује купљена диплома, коруптивне везе чланова владе кад се говори о покраденим милионима, насилицима, фашистима, некултурним примитивцима... И како изаћи из те расправе

Забрињавајуће су тврдње министра правде да нотарима треба више веровати него судовима, као и настојања дезавуисања улоге суда и стварање некаквог надсуда у виду јавних бележника, указују у комори, уз закључак све је урађено преко ноћи, без много знања и без добре намере

Питамо се шта је у ''Српском филму'' српско, осим редитеља, сценаристе и читаве филмске екипе. Ако бисмо све тумачили кроз једну Православно – хришћанску призму, онда је он у том смислу српски што говори на крају крајева истину, што разоткрива мрачне стране блудописа.

Вучић је западу много драгоценији од слабе опозиције преко које он не може да остварује своје интересе у Србији. Њено укључивање у „вождовачки процес“ треба само да створи привид легитимитета режима АВ. Уколико опозиционим лидерима понуде неке мрвице власти, она ће на то пристати 

Ни Русима се Вучићева тактика није свидјела: „Што нас брига што не уводиш санкције против нас, јер, у противном, тако једино себи можеш шкодити. Нама је важно да ти признаш да је, од сада, Крим легално у саставу Русије, а не Украјине.“

Када је дошао пети октобар, они су поверовали да ће се вратити митски позлаћено предмилошевићевско доба. Сада су многи огорчени, из два разлога: онима старијима мањка ушушканост позног социјализма, онима млађима фине необавезујуће енџиовске тезге.

Власт организује цео перформанс са "омчом", од почетка до краја (ако буде краја икада!)! А код симболике је најважније да се њеном "дозираном и стручном употребом", широким народним масама (председник Вучић би рекао "плебсу"), дигне тензија, јави страх и крене паника! 

И док се премијер још није изјаснио о мишљењу и предлогу министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, огласио се шеф српске дипломатије, несаломиви Ивица Дачић. Он је, како се и могло очекивати, изјавио да Србија неће мењати своје приоритете.

У нама актуелном свету менаџера, у коме морате постати „укалупљени објект“ уколико желите успети (за разлику од непосредне прошлости када је „аутентични субјект“ постављан појединцу као императив), критичко мишљење има нарочиту вредност.