Ерупција вулкана на Исланду изазива техничке проблеме, за које би одговорни доносиоци одлука требало да изнађу брза разумна решења. Уместо тога, Европа је одлучила да проблем претвори у драму.

Како би изгледале српска економија и српска држава да је премијер Ђинђић остао жив, то не можемо да знамо, али знамо једно – Ђинђића је издао Запад, јер га је оставио самог без обећаних новчаних средстава за покретање економије.

Русија је, дакле, стари непријатељ западно-националистичких украјинских група које су дошле на власт у Украјини. Те групе су се бориле на страни СС јединица нацистичке Немачке у Другом светском рату, а немачки војници су слично дочекани као у Хрватској или Словенији када су доспели у западну Украјину.

Када бисте с њим водили неки озбиљан, интелектуални разговор, ништа се не би осећало од оног притиска који неки друштвени ауторитет са собом носи, који је професор несумњиво имао и на кога је увек могао да се позове, у мање или више експлицитном облику.

Све што Случајни Срби данас нуде је сопствена аутоколонијална жудња – „Догодине у Нато-у“. Њихов Брисел је, ипак, Београду данас много ближи него Призрен. Ка Бриселу одавде воде бројни политички путеви, ка Призрену ниједан. 

Постоји једно неписано правило у свету новокомпонованог бизниса, који никако нису изумели Срби, а које гласи "за први милион се не пита". Изгледа да је највећи Шарићев грех то што први, нарочито касније стечене милионе, није остављао негде другде, у некој слободоумној земљи, Швајцарској, или можда САД! Тамо где се милионима у зубе не гледа.

Само имајући у виду нивое оног што је етички дозвољено може да се одреди степен спремности једног друштва за конкретне промене. Студије тржишта и социологија у служби власти, делују као термометар који мери могућности за друштвену инволуцију или еволуцију.

Шестог децембра 2012. године премијер Ивица Дачић и Александар Вучић као први потпредседник Владе успоставили су границу између Косова и Метохије и остатка Србије, а доказ за то можете видети на приложеној фотографији

У случају Шарића, пажња са ових „неважних“ детаља о томе где је био и ко га је скривао одмах усмерава на будући процес и његову „сарадњу са државом“, односно на питање да ли ће и ко све из претходне две-три владе бити ухапшен и оптужен заједно са њим.

Таква је политика, и такав положај писца у њој… Она намеће спутаност у мишљењу и просуђивању; будући користољубива, лако запада у просташтво. Питања се грубо упрошћавају, по цену интелектуалног непоштења, па и лажи.