Aмерички председник Барак Обама разматра војну интервенцију против џихадиста док они заузимају град за градом. У Персијски залив већ је упућен један амерички носач авиона. Али то је америчка игра од самог почетка. Американци стратешки не дозвољавају да Ирак постане једна мирна и целовита држава јер би тада брзо потпала под утицај Ирана.

Управо је то суштина уџбеника – пропаганда у служби дневнополитичких збивања, корак напред ка „помирењу у региону“. Научио сам да је Маричка битка била катастрофа македонске, а не српске државе и народа. Македонија је, каже аутор, „изгубила самосталност“.

Режимски медији непрекидно граде и негују слику председника као „хероја и мученика“, „вође и спасиоца нације“, „спремног за жртву ради добробити земље и народа“, док му о глави раде „олоши, тајкуни, лопови и издајници из опозиције“

Премијер као да је заборавио шта је у 20. веку наша земља доживела управо од Немачке, јер ако нас она у Првом светском рату, у коме је српски народ претрпео огромне жртве и разарања, и није непосредно напала, она је била главни подстрекач Аустроугарске да то учини.

Светско првенство увек ће имплицирати слику света у коме сви имају право на победу, и у коме неће бити добрих и лоших, цивлизованих и нецивилизованих, супериорних и инфериорних. Они који не могу поднети ту  слику света, окренуће се Лиги Шампиона.

Вучић и Николић су у време мог мандата обећали западним саговорницима да ће они бити кооперативнији по питању Косова него што сам то ја. И зато су 2012. на изборима добили њихову подршку, након што им је постало јасно да ја немам намеру да, упркос свим уценама и притисцима, одступим од својих јасно дефинисаних црвених линија.

Одмах сам у себи повезао ствари: Варшавски гето – Косовска Митровица. То ме је подсјетило и на садашњи положај Хрвата у Федерацији који су такођер тамо етнички угрожени и за чија сам се права интензивно борио. Сабравши све то, донио сам одлуку: одох у Косовску Митровицу.

 Дакле,  судећи по досадашњим потезима у великој геополитичкој партији шаха без временског лимита, и Путин је одавно схватио – схватио је са каквим су се тешкоћама, проблемима, изазовима и, нарочито, претњама, не само по државне и националне интересе, већ и по сам опстанак руске државе, цивилизације и народа, суочавали и Стаљин и руски цареви.

Пресуда Европског суда је један од инструмената ревизије дејтонског Устава БиХ и то је наставак онога што су први започели високи представници примјеном такозваних измишљених бонских овлашћења, са чијом се бесправношћу и посљедицама мучи БиХ, а све више бриселска администрација.