Млађан Динкић и Радован Јелашић до скоро су се хвалили девизним резервама које прелазе десет милијарди долара. Логично је упитати се зашто оне нису употребљене за отплату доспелих обавеза, него се прибегло новом задуживању под још тежим условима? Где је чудесно испарило тих десет милијарди долара?

У политичкој етици Светозара Стојановића није било места за две Србије. Баш као што није било места за два света. То је била етика пријатељства, сарадње, дијалога и демократије.

Штампају се пропагандни материјали, усмерени на приступање Србије НАТО-у. Како би се разумела логика борбе, која се води за умове грађана Србије, треба пажљиво проанализирати догађаје друге половине фебруара.

Ту долазимо до кључног питања - где треба да буде позиционирана ДС или можда нова странка. Једино место које имаш на политичкој сцени је леви центар. Прво, јер ту позицију држи ДС. Друго, јер на њој немаш и нећеш имати конкуренцију

Грчеве који погађају либералне демократије са популизмом у успону, и пузећим грађанским незадовољством, и пукотине у уговорима о слободној трговини – не треба посматрати као лоше вести за Кремљ.

То што је Вук Јеремић био изложен систематично координисаном медијском линчу током обављања своје министарске функције не би било толико чудно да је тај линч организовала само опозиција.

Сваки динар који влада потроши она мора да узме од неког другог. На који начин онда она ствара економски подстицај? Прилично је претенциозно веровати да је шачица државних моћника толико паметна да зна како најбоље треба да се потроше билиони туђих пара.

"Приоритет Египта је подршка националним армијама, на пример у Либији, како би обезбедила либијску територију и суочила се са екстремистима. Исто вреди за Сирију и Ирак“. На ову тврдњу, новинар је питао, да ли се под подршком Сирији подразумева подршка режимској армији. „Да“ одговорио је одсечно египатски председник Абдел Фатах ел Сиси.