Дуго се шушкало о неслагањима између Томислава Николића и Александра Вучића, а чини се да је почетак градње Јужног тока њих двојицу већ толико удаљио да су њихови спољни играчи већ почели узајамну баражну ватру, а да се унутар странке припрема обрачун који ће многе ствари морати да истера на чистац.

У САД, више жена него мушкараца има посао. Биро за статистику рада прогнозирао је за које врсте послова је највише вероватно да ће у следећој деценији просперирати. У 10 од 15 најбоље котираних категорија, жене чине две трећине запослених.

 Дакле, ако сте против жутог предузећа, како га називате, ако сте против те власти пре 2012. године, па како човека који је симбол те власти, који је био помоћник министра привреде 2001. године, који је био директор Центра за приватизацију унутар тог министарства 2001. до 2003. године, данас предлажете, веровали или не, за шта? За министра за финансије. А, ево, фотографије из те 2001. године, Синиша Мали, Мирко Цветковић и Александар Влаховић 

Док се цела политичка и невладина елита смењује на цинкарошким брифинзима у западним амбасадама у Београду, понижења који нам они приређују се тумаче као жеља наших партнера да помогну...

“Едит и ја” није једина инстанца у којој српска научна фантастика покушава да тематизује српску политичку ситуацију. У овом тренутку се на тржишту налазе чак четири врло свежа романа, од којих су неки релевантни не само естетски већ и у оквирима естаблишмента.

Евроинтеграције Србије су од почетка биле велика заблуда, чија се контрадикторност најбоље очитавала у пароли „и Косово и ЕУ“. Управо су земље ЕУ, као партнери САД у НАТО, биле ангажоване на насилном и противзаконитом одвајању аутономне покрајине Косова и Метохије.

Стилски преовлађује ПЛАСТИЧНА ЖЕНА – губитница транзиције, у кинеској јакни, пластичним ципелама, са косом спрженом словачким шампоном енглеског имена. У место ташнице носи Це кесе и води са собом ћерку тинејџерку у бувљачкој МТВ варијанти.

 Ограничити замашни рат само на Карабах, практично је немогуће – јерманска војска би стекла сувише велику предност и операционо пространство, и зато би Москви било исувише тешко да се „извуче“ и не меша. И најинтересантније, требала би се борити против своје технике коју је РФ кратковидо испоручила Бакуу за више од 3 милијарде долара.

Иза Паковићевог наизглед цепидлачког прегнућа у којем би се једна или две Антонићеве реченице микроскопски рашчланиле и из њених саставних делова доказало Антонићево „Ја“ или „Друго Ја“, крије се, наравно, нешто сасвим друго.