Bivši predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin kao i bivši predsednik SAD DŽordž Buš su prilikom susreta na samitu održanom u 2007. god. najveći deo vremena proveli u diskusiji koja je bila posvećena načinu na koji se mogu prevazići rastuće tenzije između dve zemlje vezane za oblast Arktika.

Zašto američka vlada tako olako poteže za vojnom silom kao rešenjem za svaki svoj spoljnopolitički problem? Vašington je pretvorio rat u pitanje izbora, u još jednu spoljnopolitičku opciju.Ukratko, Bušova administracija je ozbiljno razmatrala da započne Treći svetski rat.

Izgleda da Nemačka nije spremna da samo razmišlja, nego da javno razmišlja o preprogramiranju Evrope u svom sopstvenom interesu. Ona to možda neće učiniti, ili možda to neće učiniti sada – ali to je sada rečeno, i to će promeniti odnos Nemačke prema Evropi.

Globalni ekonomski pad nije oborio rusku vladu, nije okrznuo napredak Kine, niti ih nagnao da postanu prijemčiviji na predloge SAD. Ako Kina usvoji neke elemente nemačke strategije, može doći u poziciju da predvodi kreiranje Evroazijske zajednice.

Ako NATO namerava da bude primarni forum za suočavanje sa svim krizama, onda on treba da oformi neophodni internacionalni okvir. Vrata za pristup Rusije treba da se otvore.

Globalno gledano, žene danas imaju duplo manje dece nego što su imale njihove majke, uglavnom po svom izboru. Već više od tri decenije, prosečan broj rođenih beba u većem delu sveta je u opadanju.

Islanđani sada provode godišnje odmore isključivo u sopstvenoj zemlji – za to nije bio potreban apel nekog državnog sekretara. U samoposlugama se sve više mesta pravi za domaće proizvode. Rezultat toga je da je bar za sada izostao slom ekonomije.

Ono što čini fundamentalnu razliku je činjenica da je palestinska autonomija stvorena dogovorom Izraela i PLO, dok je tzv. Kosovo nastalo nastalo jednostranim proglašenjem nakon diktata koji danas još samo neobavešteni ili naivni nazivaju posredovanjem.

To bi, možda, moglo da umilostivi kako bogove, tako i vođe Nemačke, koji žele da održe vrednost evra. Nema sumnje da će finansijska tržišta, za vreme dok Grci budu iskrvarili od “šok terapije“ u stilu MMF-a, ugrabiti i za sebe “funtu mesa“ u obliku povećane interesne stope.

Prošle godine Evropski sud za ljudska prava je doneo samo devet presuda protiv Srbije, ali je finansijski udar na republički budžet bio najveći do sada. Samo po presudi Bin-Stid i Majkić protiv Srbije država je dužna da isplati nešto manje od dva miliona dolara.