Anatolij Serdjukov i izraelski ministar odbrane E.Barak su 6. septembra 2010. potpiali Sporazum o vojnoj saradnji između Rusije i Izraela. U tom Sporazumu (prvom u istoriji rusko-izraelskih odnosa!) postoji čak tačka o razmeni obaveštajnih informacija.

Način na koji je kinesko rukovodstvo rešilo „Tjenanmenski problem“ nekima je izgledao brutalan. Dalekovidost gospodina Denga u izboru puta kojim će se Kina razvijati potvrđena je društvenim proizvodom oko 3500 dolara po stanovniku.

Običan drveni krst, visok oko tri metra, tokom proteklih nekoliko meseci podelio je poljsku javnost. Reč je o krstu koji je bio postavljen ispred predsedničke palate u Varšavi, pet dana nakon avionske nesreće u Smolensku.

Mnogo toga što danas u Evropi i SAD prolazi kao rasprava o "balkanskoj politici" zapravo se zasniva zabludama o tome šta je važno, i preuveličavanjem onoga što možemo postići. Ume da bude i gore – jedva prikriveno uverenje da pojedine etničke grupe ili narodi u stvari nemaju legitimna prava.

Turska u stvarnosti podeljena na tri regiona: jugoistok, Anadoliju i priobalna područja. U takvoj situaciji, donošenje novog Ustava, koji ne bi bio rezultat istinskog kompromisa svih strana moglo bi zaoštriti turske krajnosti do maksimuma.

Bilo kako bilo, dok god ne postoji „idealna“ opcija, mi kao građani moramo biti svesni da smo jednostavno prinuđeni da biramo između postojećih alternativa, kakve god da su, te da nemamo prava da „zabadamo glavu u pesak“ zbog takvog stanja u kome smo se našli.

Nemoćan da slovesno opovrgne da je borba za opstanak države nužna i obavezna za svakoga, Brisograd pribegava stvaranju konfuzije u javnom mnjenju. Veoma ljut na Srbe sa Kosova, jer ga udaljavaju od Brisela, Brisograd ih čak briše iz brojnog stanja.

Kada je sajt Vikiliks pre nekoliko nedelja objavio hrpu od stotinak hiljada ratnih avganistanskih dokumenata, u Americi je počela da se širi javna sumnja u lojalnost Pakistana, za koji se u jednom listu kaže da ostaje preokupiran istorijskim neprijateljstvom prema Indiji.

Ne treba isključiti korekcije u velikom socijalnom eksperimentu koji živimo, ka ublažavanju oštre kompetetivnosti u svim društvenim sferama. Ipak,prerano je pretpostaviti da bi se Nemačka (ponovo) mogla povesti za socijalizmom kako to priželjkuju domaći (i svetski) levičari.

Ovaj slučaj je još jedan klasični primer državne panike u kome su incident i reakcija na njega potpuno disproporcionalni. Kada je prošlog aprila počelo izlivanje nafte, Obama je proglasio katastrofu,a sada, odjednom i priča: “imamo sve to pod kontrolom“.